Gradilišta puna bezakonja

Svega jedan dan nadzora gradilišta u Beogradu, 29. avgust, bio je dovoljan da inspektori otkriju 18 nedostataka na zaštitnoj opremi i 70 bezbednosnih propusta na 124 parcele. Tim prekršajima je u opasnost dovedeno 1.207 zaposlenih, zbog čega je podnet 31 zahtev za pokretanje postupka protiv poslodavaca. Usmena zabrana rada je morala biti izrečena na 24 gradilišta, od kojih 10 nije ni bilo prijavljeno. Drugim rečima, stanje na gradilištima bilo je „redovno”.

Mada se inspektorima ne može zameriti da na teren izlaze retko, građevinske parcele u Srbiji su sve veća pretnja. Kao da nije bilo dovoljno loše što je u prvih sedam meseci lane stradalo 18 građevinaca, u istom periodu ove godine, bez obzira na nesrećneslučajeve,poput radnika koji je „živ sahranjen” pod obrušenom zemljom, život na gradilištuje izgubilo 38 fizikalaca. Za stalni rizik dobar deo radnika, čak 30 odsto, ne dobije stalni posao već ih unajmljuju „na crno”. Kada završe u bolnici zbog tuđe neodgovornosti, građevinci s mukom nateraju nesavesne poslodavce da im isplate nadoknade za troškove lečenja i plate, koje bi zaradili da nisu bili onemogućeni za posao.

– Radnici „na crno” imaju pravo da traže nadoknadu kao i legalno zaposleni, ali prethodno treba naterati poslodavce da ih prijave. Zatim Republički zavod za zdravstveno osiguranje traži nadoknadu od nemarnog poslodavca – rekla je Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

U praksi, međutim, kako tvrde sindikalci, teško je privoleti šefa da primi radnika, koji vrlo često prihvata angažman „na crno” zato što je nestručan, samo da bi mu potom dao i nadoknadu i stalnu platu.

– Ne sećam se slučaja da je poslodavac primio povređenog radnika. Obično se radnik nagodi sa firmom da mu se pljusne nešto novca na ruke i zaboravi na prijavu nesreće. Kada pokušalegalnim putem da dobije svoj novac, uruče mu otkazi zato će radije uzeti šta god mu daju umesto da isteruje pravdu na sudu – kaže Bratislav Cenić, sekretar Sindikata građevinara i građevinske industrije„Nezavisnost”.

Mora da su poslodavci „mekši” prema prijavljenim radnicima jer se u Zavod, kako navodi Božić-Trefaltova, ipak slije znatan novac od nadoknada za lečenje. Kolika je ta svota, nažalost, ne zna se, iako bi taj podatak rekaomnogo o razmerama ugrožavanja života i traćenju kapitala u Srbiji.

Da bi se poslodavci uzeli u pamet, neophodno je jačanje zakonskih propisa, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije. Pre svega, nedostaje zakon o gradnji.

– Već tri godine se priča o tom zakonu, ali još nije izrađen ni nacrt. Nije dovoljno da imamo propise koji regulišu dobijanje građevinskih dozvola, već moramo kao oslonac imati i zakon koji će uređivati tok gradnje i pojedinačne mere bezbednosti na placu – rekao je Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije.

Do kraja godine jedna mera će ipak unaprediti ovu oblast, najavljuju u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

– Nacrt Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da bude usvojen u decembru, ali će za neke mere biti odobren period prilagođavanja od oko godinu i po, tokom kojih će građevinske firme moratida se pripreme za veće troškove i dosledno sprovođenje propisa. Neće više biti moguće da lestve, na primer, ako nisu od metala, budu od jedne vrste drveta ili, ako nisu od te vrste, da je dozvoljeno da budu od drugog materijala. Nova uredba će biti precizna: merdevine moraju da budu po standardu Evropske unije i više nema rasprave – izričita je Vera Božić-Trefalt.

Čak i kada budu doneseni bolji propisi, možda će i sudijama biti potreban „period prilagođavanja”, jer oni sada rešavaju svega 12 odsto prijava radnika protiv poslodavaca koji su im ugrozili zdravlje i život. Bratislav Cenić smatra da se to dešava manje zbog loših zakona nego zbog loše primene propisa. I Rodić upozorava da treba pažljivije primenjivati postojeću regulativu. On kaže da bi neprijavljena gradilišta morala odmah biti zatvorena, dok bi sve na njima izgrađeno trebalo porušiti. Tako bar zakon nalaže. Zapravo, tvrdi on, uglavnom se završi tako što se ta gradilišta otvore posle izvesnog vremena i uskoro budu legalizovana.