НБС повећала референтну камату на шест одсто

Народна банка Србије (НБС) повећала је јуче референтну камату за 25 базних поена на шест одсто. Инфлација се не смирује, у фебруару је била 16,1 проценат па централна банка наставља да повећава поменуту камату која јој је главни инструмент у борби против раста цена. Када камате расту новац поскупљује што доводи до пада тражње, а последично би требало и до пада цена. То се још није догодило па зато НБС од априла прошле године сваког месеца повећава референтну камату. Од тада је повећана за пет одсто што значи да су за толико поскупели и кредити у динарима. После јучерашње одлуке задужени у домаћој валути могу да очекују још једно повећање својих месечних задужења. Јер, белибор, референтна камата за готовинске динарске кредите готово у стопу прати базну камату централне банке.

Следеће седмице биће познат податак о томе колико је износила инфлација у марту и да ли је достигла врхунац како је то раније прогнозирала НБС. Предстоји још дуг пут да инфлација падне и да се преполови што су предвиђања званичника за ову годину. Извршни одбор НБС не само да је повећао референтну камату за шест одсто, већ и депозитне олакшице на 4,75 процената, као и стопу на кредитне олакшице за 7,25 одсто.

При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност преносног механизма монетарне политике.

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

Извршни одбор сматра да су даљи пад цена у сектору енергетике, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу трошковних притисака на глобалном нивоу, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду. Несигурност у погледу глобалног привредног раста и бојазан да би могло да дође до рецесије у развијеним земљама, утицали су на додатни пад цена примарних производа. Ипак, Извршни одбор наглашава да је опрезност монетарне политике неопходна због и даље присутних геополитичких тензија поводом сукоба у Украјини, као и чињенице да индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада, још одржавају базну инфлацију на релативно високом нивоу у већини земаља, што се одражава на увозну инфлацију у Србији. То пре свега важи за зону евра, која је наш најзначајнији трговински партнер, где је, према прелиминарним подацима, и поред смањења укупне инфлације на 6,9 одсто у марту (са 8,5 у фебруару), базна инфлација забележила даљи раст на 5,7 процената међугодишње (са 5,6 у фебруару).