NBS povećala referentnu kamatu na šest odsto

Narodna banka Srbije (NBS) povećala je juče referentnu kamatu za 25 baznih poena na šest odsto. Inflacija se ne smiruje, u februaru je bila 16,1 procenat pa centralna banka nastavlja da povećava pomenutu kamatu koja joj je glavni instrument u borbi protiv rasta cena. Kada kamate rastu novac poskupljuje što dovodi do pada tražnje, a posledično bi trebalo i do pada cena. To se još nije dogodilo pa zato NBS od aprila prošle godine svakog meseca povećava referentnu kamatu. Od tada je povećana za pet odsto što znači da su za toliko poskupeli i krediti u dinarima. Posle jučerašnje odluke zaduženi u domaćoj valuti mogu da očekuju još jedno povećanje svojih mesečnih zaduženja. Jer, belibor, referentna kamata za gotovinske dinarske kredite gotovo u stopu prati baznu kamatu centralne banke.

Sledeće sedmice biće poznat podatak o tome koliko je iznosila inflacija u martu i da li je dostigla vrhunac kako je to ranije prognozirala NBS. Predstoji još dug put da inflacija padne i da se prepolovi što su predviđanja zvaničnika za ovu godinu. Izvršni odbor NBS ne samo da je povećao referentnu kamatu za šest odsto, već i depozitne olakšice na 4,75 procenata, kao i stopu na kreditne olakšice za 7,25 odsto.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost prenosnog mehanizma monetarne politike.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor smatra da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo da dođe do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor naglašava da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu (sa 8,5 u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7 procenata međugodišnje (sa 5,6 u februaru).