Кошнице на крововима и у двориштима главног града

Београд је већ неколико година права мека за радознале и креативне узгајиваче пчела и производњу меда у велеградским условима. За сада у ужем центру престонице и на Новом Београду има 50 кошница, а у будућности биће их више. На периферији и у приградским општинама такође има кошница, али Удружење пчелара Београда нема податке о тачном броју пчелињих друштава.

Станко Рајић, први човек овог удружења, које броји више од 150 чланова, каже за „Магазин” да велеградским пчеларима гајење пчела и производња меда иде одлично, али да је уверен да се у овој делатности може урадити још много тога и унапредити је.

Одличан мед и добар принос

– Урбано пчеларство подразумева одржавање кошница на равним крововима зграда, у двориштима, парковима и свим погодним зеленим, а нарочито цветнима оазама градова. Не само што се можемо похвалити добрим приносом, већ и одличним медом – поручује Рајић.

Он објашњава како велеградски пчелари чине Београд здравијим местом за живот, следећи примере највећих светских градова, Париза или Лондона, сем Њујорка, који из неких разлога забрањује кошнице. Нетипично топлe јесен и зима биле су неповољне за пчеле, па се овај пчелар прибојава да ће климатски услови ове сезоне смањити принос меда.

Експерти за заштиту животне средине указују колико је урбано пчеларство важно у екосистему, свако с понеком кошницом може да допринесе неговању биодиверзитета. Пчела је најзначајнији инсект који опрашује чак 85 биљака цветница. Управо је нестајање пчела у последњој деценији подстакло људе у градовима да се прихвате кошница.

Београд би могао да постане права оаза за пчеларење баш због свог положаја на две реке и с више од 40 паркова. На том подручју цветају бројне медоносне биљке. Познаваоци пчеларења истичу значај липе у исхрани и развоју пчела, као и популарност липовог меда међу љубитељима природног нектара. У главном граду током два месеца, па и дуже, цветају чак три врсте липе: сребрнолисна, крупнолисна и ситнолисна. Осим тога, у парковима и зеленим деловима престонице расту и пчелама омиљене биљке као што су софора, еводија, каталпа и многе друге медоносне врсте.

Подршку произвођачима меда у градским условима пружа Београдско удружење пчелара, спремно да помогне свима који желе да ваљано одржавају кошнице с пчелама. Наш саговорник је уверен да још има много простора за унапређење велеградског пчеларења и зато с члановима удружења организује курсеве урбаног пчеларства за почетнике како би се повећао број кошница у граду. Он наглашава да пчеларство у Београду постоји одавно, али се на ову делатност данас гледа другачије. Коначно, пчелари су видели како се то ради по светским градовима и схватили су да и они могу успешно да праве мед у двомилионској градској средини.

– Не желимо само да гајимо пчеле, већ и да подучимо грађане о томе колико су пчеле драгоцене за очување екосистема. Желимо да стварамо низ малих апицентара широм Београда како би људи, а поготову млади док шетају, могли да сврате до кошница и науче понешто о пчеларству – каже Рајић.

Питамо и какав је квалитет меда који се производи у прилично загађеном Београду. Одговор је изненађујући:

– Мед и пчелињи производи с подручја главног града изузетно су чисти. Недавно је урађена хемијска анализа која је показала да у њему нема трагова тешких метала и да је мед сасвим исправан. Испитивање смо радили ове и прошле године у Центру за испитивање намирница – наводи Рајић.

Интересантно је, истиче наш саговорник, да су приноси меда у пчелињим друштвима града вишеструко већи од оних у сеоској средини.

– То и није изненађење, ако погледате природне ресурсе нашег града: ту су две велике реке, планине Космај и Авала, Калемегдан и десетине паркова, неколико оближњих шума, небројене саднице цвећа у вртовима и на терасама. Све је то храна за пчеле – подсећа пчелар Рајић.

Тако се две кошнице удружења налазе на згради француске амбасаде, а на Новом Београду има их више од петнаест. Он додаје да је принос по свакој био више од 35 килограма меда, што је одличан резултат. Петнаестак пчелињих друштава смештено је на подручје бившег „Житомлина”, код силоса. И ту су приноси били за сваку похвалу.

Београдски пчелари, међу којима и Давид Мардешић, намеравају да повећају број кошница. И он хвали београдске пчеле које обарају рекорд по приносу у Србији. Каже да по сезони имају два врцања и два типа меда одличног квалитета, што показују анализе.

Оно што последњих месеци мучи пчеларе широм Србије јесу климатске турбуленције. Нетипични скокови температуре ваздуха у зимско доба године и топло време не пријају пчелама. Рајић нам каже да би пчелама највише одговарало да почетком новембра падне снег и да се бели покривач одржава до краја фебруара. Али топли дани, какве памтимо из мунуле зиме, уз нагла захлађења, уносили су немир у кошнице. Пчеле се заправо умарају, уместо да се одмарају, јер их изазивају сунце и топли дани и то им скраћује животни век.

– Пре тридесет и више година било је много лакше бавити се пчеларством, јер је време било сталније. Уз то, откривено је више од 20 врста вируса који нападају пчеле. Тако је све у овој области компликованије, а приноси су знатно мањи – објашњава Рајић.

Поленска паша зачас прође

Екстремне временске промене негативно утичу на организацију живота у кошницама. Биљке не цветају када им је време, па ако захлади, пчеле остају у кошницама, а поленска паша зачас прође. Пчеле не успевају да сакупе довољно хране ни за себе, али ни за производњу меда. Померило се и време почетка припреме пчела за зиму.

– Уместо да свака активност престане 1. августа, пчелиња друштва остају активна до касне јесени. То није добро за њих, ни за пчеларство уопште – понавља наш саговорник.

Београдско удружење због тога нарочиту пажњу поклања едукацијама пчелара, прате се новине, траже решења како да се пчеларство прилагоди новим условима.

Пчелари интензивно размишљају како да своју делатност искористе и у туристичке сврхе.

– Хоћемо да покажемо да пчеларство није само гајење пчела и јурњава по шумама за пчелињим пашама. Организовали смо предавање о апитуризму као иновативној грани туристичке делатности. Србија има путеве вина, а ми пчелари се надамо да ће у скорој будућности имати и путеве меда – најављује Рајић.

Експеримент за алергичне

Да ли би градски мед који би редовно узимале особе које се муче с алергијама могао да смањи њихове дисајне тегобе у пролеће, питање је које се често поставља. Давид Мардешић каже да се са сваком кашичицом меда у организам уноси микродоза полена. Управо то може бити значајно за смањење тегоба људи који пате од алергија.

– Планирамо тестирање и испитивање које би утврдило да ли људи који једу велеградски мед имају мање алергијских реакција – најављује Мардешић.

Прва апикомора у престоници

„Београдска пчела” је назив амбициозног пројекта чланова београдског удружења, у којем учествују и Гаја покрет, Супернатурал фестивал и фирма „Мад мед”. Пчелари желе да едукују грађане, посебно најмлађе. Такође намеравају да поставе прву апикомору у граду и посаде нове медоносне биљке.

Пестициди угрожавају опстанак пчела

Нестајање пчела покренуло је Међународну унију за заштиту природе да пчеле стави на црвену листу угрожених врста јер им прети истребљење. Мистериозно нестајање пчела, феномен који се јавио у САД, 2006. године, проширио се широм света. Научници сматрају да су главни кривац ове појаве прекомерна употреба пестицида у интензивној производњи биљних монокултура и климатски услови. Зато је Европска комисија 2013. наредила двогодишњу забрану употребе средстава за заштиту биља, која садрже пестициде имидаклоприд, клотиниадин, фипронил и тиаметоксам. Пчеле су се видно опоравиле, па је Европска комисија 2015. продужила забрану коришћења поменутих пестицида. Трајну забрану коришћења три пестицида из групе неоникотиноида на отвореном простору изгласао је Европски парламент 2018. на основу препоруке Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА). Инсектициди трују пчеле, а хербициди уништавају корове, али и станишта пчела. Биљна производња без коровских биљака и цветова за пчеле је исто што и пустиња за било коју живу врсту.

Део туристичке понуде Париза и Лондона

Пчелама су потребни градови, а кошнице, сем еколошких оаза, постају и туристичке знаменитости највећих светских градова. Тако Париз има дугу традицију пчеларења, још од 1856. године када су прве кошнице постављене у Луксембуршкој башти и када је ту отворена и прва пчеларска школа. Још од деведесетих година прошлог века, на листи урбаног пчеларства доминира Лондон чије кошнице оплемењују Бакингемску палату, Галерију модерне уметности и друге познате грађевине.