Лекар, песник, пијаниста и композитор

Ових дана наршило се тачно 130 година од рођења професора Александра Ђ. Костића,  лекара, првог професора хистологије и оснивача Хистолошког института Медицинског факултета у Београду. У три мандата био је и декан факултета, као и један од оснивача Фармацеутског и Факултета ветеринарске медицине.

Био је први лекар код нас који се бавио сексологијом. Аутор је до данас непревазиђеног вишејезичног медицинског речника. Био је пијаниста и композитор, прозни писац, песник и преводилац. Бавио се археологијом и палеонтологијом. Био је пасионирани фотограф и пионир медицинске фотографије и филма на југословенским просторима.

Био је дугогодишњи председник крематистичког друштва „Огањ” и његов представник у Светској крематистичкој организацији, и још много тога. Због тих и бројних других заслуга, носилац је више одликовања, укључујући и француски Орден Легије части (1940).

Студије медицине у два наврата је прекидао како би као добровољац медицинар учествовао у балканским и Првом светском рату. Међутим, није био спреман на компромис са окупационим властима у Другом светском рату, нити са комунистичким властима у послератном периоду. Због тога је у два наврата био удаљаван са Медицинског факултета. Први пут 1942. године, у склопу покушаја владе Милана Недића да реформише универзитет и стави га под своју контролу, али је враћен на дужност одмах по ослобођењу. Други пут у марту 1952. године, пошто је напунио 59 година живота, чиме је испунио један од услова за одлазак у пензију, мада су реални разлози били потпуно друге, политичке природе.

Рехабилитован је постхумно, на седници Наставно-научног већа Медицинског факултета, одржаној 24. јануара 2001. Преминуо је у Београду 19. јануара 1983. године.

Проф. Костић је још за живота поклонио део своје заоставштине општини Гроцка, у којој је често боравио. Експонати су од 2018. године изложени у Легату др Александра Костића, који је смештен у библиотеци Илија Гарашанин у „Грочанској чаршији”, заштићеној просторној целини Гроцке.

Међутим, имајући у виду околности његовог удаљавања са Медицинског факултета, према његовој заоставштини на Хистолошком институту, који је основао, није се односило са дужним поштовањем. Деценијама скривана и заборављена, значајна заоставштина је пронађена тек недавно. Успешно је приказана стручној и широј јавности на изложби Тајне из заборављене архиве, ауторке проф. др Неле Пушкаш у галерији Ранчићева кућа у Гроцкој, у октобру 2022, а затим у новембру и због великог интересовања публике поново у јануару 2023. године у Галерији науке и технике САНУ.

Била је то прилика да Хистолошки институт и Медицински факултет, у склопу прославе једног века постојања и рада, одају почаст свом оснивачу и упознају јавност са раскошним талентом и импозантним професионалним опусом професора Александра Ђ. Костића.