Опипавање кинеско-француског пулса

Француски председник састао се са студентима и ручао с кинеским председником у граду Гуангџоу на југу земље, окончавши тако тродневну посету Кини, којом су доминирали разговори о томе како би Пекинг могао да посредује у украјинском рату. Емануел Макрон у среду је допутовао у Пекинг, одакле је поручио да настоји да „одврати Кину од подршке руској инвазији”. У четвртак је разговарао са Си Ђинпингом поручивши му да рачуна на њега да ће Русију „опаметити и сместити за преговарачки сто”. Ово је западно виђење сврхе Макронове посете Кини, иако је јасно да ни његова ни било чија посета ни на који начин не могу да утичу на то да велика сила која има суверену позицију мења своју спољну политику, одређену већ деценијама. Ипак, Кина поздравља ову посету имајући у виду огромне економске интересе, али и могућност да се испита правац европске политике. Много ће сазнати опипавајући пулс Макрону.

Отуда је од великог значаја то што се шеф Јелисејске палате пре одласка зауставио у Гуангџоу, главном граду провинције Гуангдонг. Ово је његова трећа посета Кини од када је постао француски председник и прва од 2019, али још није боравио у овом граду из којег је сада послао својеврсну поруку. Прва је слика студената који му здушно скандирају, аплаудирају, праве с њим селфије и рукују се. Весела омладина и насмејани француски председник у пријатељској атмосфери. Он одговара на њихова питања у кампусу, обилази студенте у теретани. Друга је чињеница да овај град од 12 милиона становника има јединствену историјску везу с Француском, која сеже бар 300 година у прошлост. Наиме, француски брод је пре 325 година првим директним путовањем из Рошела у југозападној Француској стигао до Гуангџоуа, одакле је у Француску понео порцелан, свилу и бројне друге кинеске производе. Тако је означен почетак плодних трговинских односа Кине и Француске, што је потом резултирало и успостављањем првог француског конзулата у Гуангџоу, центру трговине и културе. Однос Француске и Гуангџоуа постајао је све јачи. Де Гол је први од западних лидера признао Кину. Бројне француске компаније тамо успешно послују, док су тамошње технолошке фирме радиле на развоју париских урбаних пројеката. Родила су се образовна партнерства, универзитети две земље су се спријатељили. Отворен је одсек за нуклеарни инжењеринг уз подршку француске енергетске компаније. Културна размена је цветала.

Макрон је у Кину дошао како би ојачао економску сарадњу услед све већих напетости између Запада и Пекинга, подстакнутом ратом у Украјини. Одбацио је идеју прекида сарадње с кинеском привредом истичући снажне пословне везе Париза и Пекинга. Макрон се труди и да истакне своју улогу доласком из Париза, где постаје омражен због непопуларних пензионих реформи. Французима је фитиљ постао кратак због раста трошкова живота. Скретање пажње с унутарполитичких проблема спољном политиком можда ће дати неки резултат, али је питање да ли се политичка форма коју Макрон одавде шаље допада и кинеском председнику.

Иако је долазак у Пекинг ударна вест, не може се потценити значај његове посете Гуангџоуу, центру вишевековне сарадње две земље. Овај град је и колевка бројних револуција и реформи, град на Западу познат као „кантон” који чува најстарије храмове и царске гробнице.

Француска, као и Немачка, жели да очува трговинске везе, али је уочи ове посете шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен критиковала Сија због одржавања пријатељства с руским председником, нагласивши (позивајући се на кинески мировни план од 12 тачака) да било која иницијатива која консолидује руске анексије није одржива. Макрон и Лајенова залажу се за два различита правца европског односа према Кини. Много је аналитичара који сматрају да је заправо Макрон отишао у Кину уз надзор Лајенове, виђене за нову шефицу НАТО-а (можда по налогу из САД). Њено присуство чак је и у Француској изазвало бројне негативне критике. Она и њене поруке не уклапају се у састав делегације коју је Макрон повео са собом, а у којој су министри финансија, спољних послова и културе, те шефови чак педесетак водећих француских компанија. Кинези свакако поздрављају посете из Европе и своју земљу виде као место где се може разговарати о ширим геостратешким питањима. За њих је Макронова посета прилика да виде да ли има шансе да ЕУ крене неким другим путем, који показује знаке стратешке независности што одваја Европу од америчког загрљаја. Након француског председника за пут у Кину спрема се и немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.