Да ли је „калашњиков” из Индије био само почетак

Споразум Русије и Индије о војно-техничкој сарадњи потписан још 2021. године који важи до 2030. унео је додатне немире у главе војних стратега са запада јер су били сведоци стварање једне нове моћне војне индустрије са индијског потконтинента. Наиме, не само што је БРИКС „трн у оку”, у економском смислу, Америке и савезника, већ униполарани свет бесповратно нестаје пред очима Америке.

Војни савез и сарадња, снажно је уздрмао статешке циљеве и основе Америке и њених западних савезника јер се Индија појављује, све више, као произвођач и извозник оружја.

Русија и Индија закључиле су споразум о војно-техничкој сарадњи за период 2021-2030. године,

У војном смислу споразум подразумева сарадњу свих родова и врста војске, као и питања испоруке и производње оружја и војне технике.

Документ је потписан  још 2021. године у присуству министара одбране двеју земаља, Сергеја Шојгуа и Раџната Синга у оквиру састанка у формату „два плус два” у којем су учествовали и министри спољних послова Русије и Индије, Сергеј Лавров и Субраманјам Џаишанкар.

Споразум су потписали директор Федералне службе за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев и заменик индијског министра одбране за војне набавке Канта Раг.

Тада је индијски министар одбране изјавио да Индија потписала са Русијом низ споразума, уговора и протокола у вези са малокалибарским оружјем и војном сарадњом.

Резултат је да Русија и Индија  имају неколико билатералних пројеката – универални систем „БраМос“, заједничку производњу ловца пете генерације, лиценцирану производњу авиона Су-30 и тенкова Т-90, по наводима Спутњика. Партнери су још у марту 2019. године отворили фабрику за производњу аутомата Калашњиков у индијском граду Корва.

Москва и Њу Делхи су у октобру 2018. потписале уговор о испоруци пет пуковских комплета система С-400 вредан више од пети милијарди долара. Међу највећим уговорима су и продаја четири руске фрегате пројекта 11356 по шеми „два плус два” и велике партије преносних ПВО система „Игла”.

 Вероватно је зато промотивни лет  председнице Индије Друпади Мурму авионом „сухоју” Су-30 изазвао толико пажње.

Председница Индије полетела у „сухоју” Су-30

Председница Индије Друпади Мурму летела је борбеним авионом „сухој” Су-30 из ваздушне базе Тезпур у Асаму, саопштио је председнички секретаријат.

Председница, која је врховни командант индијских оружаних снага, летела је око 30 минута посматрајући Брамапутру и долину Тезпур са погледом на Хималаје пре него што се вратила у базу ваздухопловних снага.

Авионом је управљао капетан Навин Кумар, командант 106. ескадриле. „Сухој” је летео на висини од око два километра изнад нивоа мора и брзином од 800 километара на сат. Председница Мурму је трећи председник Индије и друга председница која је направила такав лет.

„За мене је било узбудљиво искуство да летим моћним борбеним авионом Су-30 МКИ индијског ратног ваздухопловства. Ствар је поноса што су се одбрамбене способности Индије значајно прошириле и покривају све границе на копну, ваздуху и мору. И честитам индијском ратном ваздухопловству и целом војном тиму – ваздухопловној бази Тезпур на организацији овог лета”, написала је Мурму у књизи утисака после лета, саопштено је из председничке канцеларије.

Како се додаје, председница Индије упозната је са способностима тог ловачког авиона и индијског војног ваздухопловства. А да ли су и војни стратези Запада упознати са тим па су управо зато почели увелико да припремају кораке за глобализацију НАТО–а, ширење и на Пацифик пре свега Аустралије, остаје да се види.