Човек се најбоље препозна у другом човеку

Дело „Наш разред” је ретко и важно баш сада и овде за нас. Наша представа прича о заједници, разреду, зато jе вероватно тако лако идентификовати се са причом њених јунака, без обзира ко сте и одакле сте. Сама радња догађа се у Пољској и прати генерацију једног разреда. Фокусирана је на однос између Пољака и Јевреја и прати развој догађаја кроз цео 20. век, па све до 21. века.

 Овако свој нови глумачки изазов коментарише за „Политику” млади даровити глумац Данило Лончаревић, део одабране екипе представе „Наш разред”, коју је по тексту Тадеуша Слобођанека, адаптирала и режирала Татјана Мандић Ригонат. Премијера је сутра увече од 20.30 сати на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду. Драму савременог пољског аутора Тадеуша Слобођанека, чији значај је потврђен кроз бројне поставке на сценама широм Европе и света, превела је Бисерка Рајчић. У ауторском тиму су и Бранко Хојник који ради сценографију, Ивана Васић костиме, а Ирена Драговић музику. Игор Коруга потписује кореографију, Јелена Тврдишић видео рад, а др Љиљана Мркић Поповић сценски говор.

Комад „Наш разред”, прати судбине десет другарица и другова, Пољака и Јевреја. Инспирисан је конкретним догађајем: злочином истребљења Јевреја у месту Једвабне 10. јула 1941. године који су починили Пољаци. Слобођанек је заправо писао о догађају у овом малом граду у којем су у само неколико дана окупације локални становници Пољаци извршили погром, односно побили 1.600 својих суграђана Јевреја.

– У питању је врло комплексан савремени текст, написан 2008. године. Драма „Наш разред” је популарна, рекао бих, зато јер се не бави само пуком реконструкцијом историјских догађаја, већ реконструише читаве механизме који доводе до дилеме: како се десило да се дојучерашњи другови и другарице из једног разреда задоје мржњом и поделама да могу једни другима да учине највеће страхоте, од силовања, убиства – каже Данило Лончаревић уз напомену:

– Добро и зло се увек прожимају и за оба се мора имати слуха. Не смемо бежати од зла, не смемо гушити зло, са њим се морамо суочити. Зашто? Зато што све што је потиснуто, неуважено и гурнуто у сенку сигурно ће кад тад са огромном силом избити на површину, а тада се и дешава оно најстрашније. Толико пута кроз историју људи су сведочили томе, па и ми на овим просторима. Зато је комад „Наш разред” важан јер се бави питањима одговорности, суочавања са злочином, са истином. Наравно ту је и зло, похлепа, жеља за моћи, мржња на свим нивоима, на религијској, идеолошкој, националној основи. Представа се бави питањем: шта се заправо дешава када се сви ти историјски, психолошки, политички фактори поклопе. Како се изопаче односи међу људима који су до јуче делили исте судбине, били врло блиски и седели у истом разреду.

Важно је да се неки нови млади људи, како каже наш саговорник, ухвате укоштац са тим питањима, како би се очистили од сенке прошлости и чисти кренули у заједничку будућност: сви заједно као људи. Не као припадници ове или оне групе, религије, нације... Поделе и границе не постоје, њих је измислио човек, то се противи правој природи човека. Само што су нам мозгови толико избомбардовани разноразним информацијама са свих страна да смо ту најсуштинскију истину заборавили. А уметност, нарочито позориште, јесте у стању да на најбољи начин рефлектује све оно што је суштинско у људској природи. Јер, човек се најбоље препозна у другом човеку.

Данило Лончаревић дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Срђана Карановића. Током протекле сезоне показао је свој особени глумачки сензибилитет тумачећи кнеза Андреја Болконског у награђиваној представи „Рат и мир” по делу Л. Н. Толстоја, у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића такође на сцени националног театара. У представи „Наш разред” редитељка Татјана Мандић Ригонат поверила му је лик Хењека.

– Мој Хењек је на почетку ове драмске приче као и свако друго дете: чист, има жељу да се уклопи у разред, да буде део тог друштва, али не успева да пронађе своје место на прави начин. Сваки човек када се издвоји из дате средине постаје непријатељски настројен, отрован, огорчен… То је изражено ако није у заједници са другим људима пронашао нит, онда посебно млади човек тражи компензацију за ту своју неприлагођеност, приклањајући се некој идеји, групи или било коме или чему што ће му пружити неке вредности или припадности. Тако задовољене своје жеље за моћи мој јунак налази у фашизму. Људи који су попут Хењека има свуда. Сигуран сам да ће његов карактер препознати и наши гледаоци, у некоме од људи чију су причу негде чули, прочитали, или га имали у непосредном окружењу. 

Јунаке Тадеуша Слобођанека тумаче и Нина Нешковић, Сузана Лукић, Јелена Благојевић, Вучић Перовић, Недим Незировић, Петар Стругар, Драган Секулић, Душан Матејић и Јован Јовановић.