Суноврат откупне цене млека у свету

Остварио се сценарио који су наговестили стручњаци Креди агрикола, према којем ће у првом кварталу 2023. тржиште млека ући у такозвану силазну фазу циклуса.

Међутим, размере тренутно уоченог пада цена су чак и веће од тих прогноза, пише портал „Агроњуз”. Промене се увелико осећају на целокупном светском и европском тржишту, а као драстичан пример наводи се Пољска, коју последњих месеци потреса криза у вези с великим увозом украјинских житарица.

На губитку су и пољски фармери јер је откупна цена млека у Пољској, када се елиминишу сезонски фактори, у јануару смањена за око 7,8 одсто, што је њен највећи месечни пад у историји. Ово је, истиче се, одраз кретања на светском тржишту млечних производа, где се последњих месеци такође бележи снажан пад цена широког асортимана производа, а највише путера, обраног и пуномасног млека у праху и сурутке.

Стручњаци напомињу да је један од основних разлога за пад цена на тржишту млека растућа динамика његове производње међу највећим светским извозницима млечних производа. Како се наводи, понуда млека у ЕУ и САД, која последњих месеци расте, одговор је на релативно високу профитабилност његове производње у претходним кварталима, упркос константном расту трошкова.

И у Србији се огледа утицај светских кретања, а произвођачи су протекле седмице поново тражили помоћ државе због тога што су млекаре почеле драстично да снижавају цене у откупу. „Имлек”, један од водећих произвођача, саопштио је да плаћа, док фармери тврде да млекаре на тржишту нуде практично тек половину тог износа.

Ако се изузму спорадичне акције током којих се млеко одређених произвођача нуди у ограниченим количинама по нижим ценама (од 90 до 120 динара по литру за дуготрајно млеко са 2,8 одсто млечне масти), потрошачи ове промене још нису значајније осетили. Уз то, разлике у ценама, али и асортиману робе, драстични су, а у трговинским ланцима приметна је и већа количина увозне робе, до сада нашим купцима углавном непознатих произвођача млека и млечних производа.

Аналитичари су објаснили за „Агроњуз” да се оживљавање светске производње млека поклопило са слабљењем светске тражње за млечним производима, што је било последица огромног раста њихових цена забележених у протеклој години и пада куповне моћи због инфлације. Додатни негативан фактор био је и значајно смањење поруџбина из Кине, која је највећи светски увозник.