Sunovrat otkupne cene mleka u svetu

Ostvario se scenario koji su nagovestili stručnjaci Kredi agrikola, prema kojem će u prvom kvartalu 2023. tržište mleka ući u takozvanu silaznu fazu ciklusa.

Međutim, razmere trenutno uočenog pada cena su čak i veće od tih prognoza, piše portal „Agronjuz”. Promene se uveliko osećaju na celokupnom svetskom i evropskom tržištu, a kao drastičan primer navodi se Poljska, koju poslednjih meseci potresa kriza u vezi s velikim uvozom ukrajinskih žitarica.

Na gubitku su i poljski farmeri jer je otkupna cena mleka u Poljskoj, kada se eliminišu sezonski faktori, u januaru smanjena za oko 7,8 odsto, što je njen najveći mesečni pad u istoriji. Ovo je, ističe se, odraz kretanja na svetskom tržištu mlečnih proizvoda, gde se poslednjih meseci takođe beleži snažan pad cena širokog asortimana proizvoda, a najviše putera, obranog i punomasnog mleka u prahu i surutke.

Stručnjaci napominju da je jedan od osnovnih razloga za pad cena na tržištu mleka rastuća dinamika njegove proizvodnje među najvećim svetskim izvoznicima mlečnih proizvoda. Kako se navodi, ponuda mleka u EU i SAD, koja poslednjih meseci raste, odgovor je na relativno visoku profitabilnost njegove proizvodnje u prethodnim kvartalima, uprkos konstantnom rastu troškova.

I u Srbiji se ogleda uticaj svetskih kretanja, a proizvođači su protekle sedmice ponovo tražili pomoć države zbog toga što su mlekare počele drastično da snižavaju cene u otkupu. „Imlek”, jedan od vodećih proizvođača, saopštio je da plaća, dok farmeri tvrde da mlekare na tržištu nude praktično tek polovinu tog iznosa.

Ako se izuzmu sporadične akcije tokom kojih se mleko određenih proizvođača nudi u ograničenim količinama po nižim cenama (od 90 do 120 dinara po litru za dugotrajno mleko sa 2,8 odsto mlečne masti), potrošači ove promene još nisu značajnije osetili. Uz to, razlike u cenama, ali i asortimanu robe, drastični su, a u trgovinskim lancima primetna je i veća količina uvozne robe, do sada našim kupcima uglavnom nepoznatih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda.

Analitičari su objasnili za „Agronjuz” da se oživljavanje svetske proizvodnje mleka poklopilo sa slabljenjem svetske tražnje za mlečnim proizvodima, što je bilo posledica ogromnog rasta njihovih cena zabeleženih u protekloj godini i pada kupovne moći zbog inflacije. Dodatni negativan faktor bio je i značajno smanjenje porudžbina iz Kine, koja je najveći svetski uvoznik.