На Космету су за 23 године идентификоване само 382 жртве

Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да се у оптужници Специјалног суда у Хагу против четворице лидера ОВК говори о 445 Албанаца, Срба и Рома који су затварани, малтретирани, пребијани и убијани 1998. и 1999. године.

Оптужницом за ратне злочине и злочине против човечности су обухваћени су бивши председник Косова и један од вођа ОВК Хашим Тачи, као и Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими и њихово суђење је недавно почело у Хагу.

Вељко Одаловић се нада да је то једна од група којој ће бити суђено, јер је, према његовим речима, злочина било много више од онога што је обухваћено том оптужницом. Наводи да је оптужница важна и са аспекта несталих лица, јер говори о 43 илегална затвора који су евидентирани и за које је потврђено да су постојали.

„Иначе их је било 145 на простору Косова и Метохије, то су међународни званичници истакли. Велики број оних који које ми данас тражимо је био у тим затворима, велики број је нажалост убијен. Извесно је и да је један број њих транспортован за Албанију”, рекао је за „Политику Вељко Одаловић.

На питање да ли та оптужница може да расветли шта се дешавало у „жутој кући“, Одаловић је казао да су њом обухваћени и неки логори у Албанији и да постоји доста простора ако буде спремности и довољно прикупљених доказа. На Косову и Метохији је према статистици Међународног комитета Црвеног крста, још се 1.621 особа води као нестала, њих 568 су неалбанске националности. За 23 године идентификоване су само 382 жртве.

„Овде је проблем наравно оно што смо видели у неким покушајима суђења лидерима и припадницима такозване ОВК, где су сведоци нестајали. Многи су одустајали, али је највећи број и нестао“, казао је Одаловић и додао да је велика одговорност на трибуналу да обезбеди заштиту сведока у овом поступку.

Албанци заташкавају број убијених Срба и крију њихове гробнице

А правник Славиша Вуксановић, члан извршног одбора Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову да Приштини не иде у прилог да се открију масовне гробнице Срба на Косову те из тог разлога, како наводи, није уверен да ће испоштовати споразум о несталима који је усаглашен 4. априла у Бриселу.

И Приштина и Београд су прихватиле тај договор, али Вуксановић, није тако сигуран да ће Приштина стати иза своје речи.

„Главни проблем је то што Албанцима са Косова и Метохије не иде у прилог да се открије оно што је наша, српска Комисија за нестала лица њима доставила, а то су тачне локације за које сумњамо да се на њима налазе масовне гробнице на КиМ”, каже Вуксановић, за „Спутњик”.

Наводи да би, када би почеле да се откопавају гробнице на локацијама које је Београд доставио и када би у њима била пронађена тела страдалих, то повукло одређене консеквенце за Приштину.

"То значи да би се онда отворило и питање одговорности припадника ОВК, који су се од 1996/97. године па све до 1999. године борили против тадашње СР Југославије и њених званичних снага безбедности. Дакле, Албанцима није до тога да се крене у реализацију откопавања локација које смо им доставили, то јест, отварања нових локација где се налазе масовне гробнице" додаје Вуксановић.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић рекао је да је у тексту декларације о несталим лицима који је усаглашен у Бриселу у оквиру наставка дијалога Београда и Приштине термин „присилно нестали” замењен термином „принудно нестали” који не представља правну категорију, а Вуксановић наводи да су Албанци првобитно инсистирали на термину „присилно нестали”, знајући да је са правне тачке гледишта „принудно нестали” термин који у ствари штити државу од одговорности.

Међутим, не сматра да је то био прави разлог застоја у постизању договора о несталима.

„Застало се последње две године јер се албанска страна противила, на пример, томе да Вељко Одаловић буде део тог процеса што је смешно, али због тога се ништа није дешавало по том питању до сада. Сада им то више не смета, а Србија је испоштовала све договоре и проверила све спорне локације који су они означили. Тамо где је било тела обављене су ексхумације и након препознавања и утврђивања идентитета она су предата другој страни” подсетио је Вуксановић.

Како каже, са српске стране не постоји ниједно место за које је албанска страна тражила проверу, а да није третирано и, кад је за тим било потребе, да је извршена ексхумација.

„Једини разлог застоја је то што албанска стране не жели да приступи одређеним гробницама које је наша влада навела као локације на којима су закопани убијени, без обзира на националност. Из тих разлога нисам оптимиста да ће Приштина овога пута спровести своје обавезе, без обзира на договор из Брисела, посебно што 10 година молимо да се уради идентификација 350 остатака тела који се налазе у болници у Приштини”, каже Вуксановић.

Према прелиминарним резултатима прегледа који је обавио албански тим, међу скелетним остацима у приштинској мртвачници има остатака око 70 Срба и осталих неалбанаца.

Девет гробница још није истражено по захтеву Србије на Косову јер је Аљбин Курти зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године.

Породице траже отварање досијеа, полицијских и истражних докумената, сведочења оних који знају, а ћуте – деценијама.