Na Kosmetu su za 23 godine identifikovane samo 382 žrtve

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da se u optužnici Specijalnog suda u Hagu protiv četvorice lidera OVK govori o 445 Albanaca, Srba i Roma koji su zatvarani, maltretirani, prebijani i ubijani 1998. i 1999. godine.

Optužnicom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti su obuhvaćeni su bivši predsednik Kosova i jedan od vođa OVK Hašim Tači, kao i Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi i njihovo suđenje je nedavno počelo u Hagu.

Veljko Odalović se nada da je to jedna od grupa kojoj će biti suđeno, jer je, prema njegovim rečima, zločina bilo mnogo više od onoga što je obuhvaćeno tom optužnicom. Navodi da je optužnica važna i sa aspekta nestalih lica, jer govori o 43 ilegalna zatvora koji su evidentirani i za koje je potvrđeno da su postojali.

„Inače ih je bilo 145 na prostoru Kosova i Metohije, to su međunarodni zvaničnici istakli. Veliki broj onih koji koje mi danas tražimo je bio u tim zatvorima, veliki broj je nažalost ubijen. Izvesno je i da je jedan broj njih transportovan za Albaniju”, rekao je za „Politiku Veljko Odalović.

Na pitanje da li ta optužnica može da rasvetli šta se dešavalo u „žutoj kući“, Odalović je kazao da su njom obuhvaćeni i neki logori u Albaniji i da postoji dosta prostora ako bude spremnosti i dovoljno prikupljenih dokaza. Na Kosovu i Metohiji je prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još se 1.621 osoba vodi kao nestala, njih 568 su nealbanske nacionalnosti. Za 23 godine identifikovane su samo 382 žrtve.

„Ovde je problem naravno ono što smo videli u nekim pokušajima suđenja liderima i pripadnicima takozvane OVK, gde su svedoci nestajali. Mnogi su odustajali, ali je najveći broj i nestao“, kazao je Odalović i dodao da je velika odgovornost na tribunalu da obezbedi zaštitu svedoka u ovom postupku.

Albanci zataškavaju broj ubijenih Srba i kriju njihove grobnice

A pravnik Slaviša Vuksanović, član izvršnog odbora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu da Prištini ne ide u prilog da se otkriju masovne grobnice Srba na Kosovu te iz tog razloga, kako navodi, nije uveren da će ispoštovati sporazum o nestalima koji je usaglašen 4. aprila u Briselu.

I Priština i Beograd su prihvatile taj dogovor, ali Vuksanović, nije tako siguran da će Priština stati iza svoje reči.

„Glavni problem je to što Albancima sa Kosova i Metohije ne ide u prilog da se otkrije ono što je naša, srpska Komisija za nestala lica njima dostavila, a to su tačne lokacije za koje sumnjamo da se na njima nalaze masovne grobnice na KiM”, kaže Vuksanović, za „Sputnjik”.

Navodi da bi, kada bi počele da se otkopavaju grobnice na lokacijama koje je Beograd dostavio i kada bi u njima bila pronađena tela stradalih, to povuklo određene konsekvence za Prištinu.

"To znači da bi se onda otvorilo i pitanje odgovornosti pripadnika OVK, koji su se od 1996/97. godine pa sve do 1999. godine borili protiv tadašnje SR Jugoslavije i njenih zvaničnih snaga bezbednosti. Dakle, Albancima nije do toga da se krene u realizaciju otkopavanja lokacija koje smo im dostavili, to jest, otvaranja novih lokacija gde se nalaze masovne grobnice" dodaje Vuksanović.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da je u tekstu deklaracije o nestalim licima koji je usaglašen u Briselu u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine termin „prisilno nestali” zamenjen terminom „prinudno nestali” koji ne predstavlja pravnu kategoriju, a Vuksanović navodi da su Albanci prvobitno insistirali na terminu „prisilno nestali”, znajući da je sa pravne tačke gledišta „prinudno nestali” termin koji u stvari štiti državu od odgovornosti.

Međutim, ne smatra da je to bio pravi razlog zastoja u postizanju dogovora o nestalima.

„Zastalo se poslednje dve godine jer se albanska strana protivila, na primer, tome da Veljko Odalović bude deo tog procesa što je smešno, ali zbog toga se ništa nije dešavalo po tom pitanju do sada. Sada im to više ne smeta, a Srbija je ispoštovala sve dogovore i proverila sve sporne lokacije koji su oni označili. Tamo gde je bilo tela obavljene su ekshumacije i nakon prepoznavanja i utvrđivanja identiteta ona su predata drugoj strani” podsetio je Vuksanović.

Kako kaže, sa srpske strane ne postoji nijedno mesto za koje je albanska strana tražila proveru, a da nije tretirano i, kad je za tim bilo potrebe, da je izvršena ekshumacija.

„Jedini razlog zastoja je to što albanska strane ne želi da pristupi određenim grobnicama koje je naša vlada navela kao lokacije na kojima su zakopani ubijeni, bez obzira na nacionalnost. Iz tih razloga nisam optimista da će Priština ovoga puta sprovesti svoje obaveze, bez obzira na dogovor iz Brisela, posebno što 10 godina molimo da se uradi identifikacija 350 ostataka tela koji se nalaze u bolnici u Prištini”, kaže Vuksanović.

Prema preliminarnim rezultatima pregleda koji je obavio albanski tim, među skeletnim ostacima u prištinskoj mrtvačnici ima ostataka oko 70 Srba i ostalih nealbanaca.

Devet grobnica još nije istraženo po zahtevu Srbije na Kosovu jer je Aljbin Kurti zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine.

Porodice traže otvaranje dosijea, policijskih i istražnih dokumenata, svedočenja onih koji znaju, a ćute – decenijama.