Далеко је излаз из кризе у млекарству

Мали произвођачи млека како време одмиче све мање верују да ће се ситуација у овом сектору брзо решити. На ово утиче и све драстичнији пад откупних цена у Европи, тако да европска индустрија покушава све агресивније да се ослободи сопствених вишкова.

Узгајивач живине, произвођач млека и млечних производа Мирослав Мијалчић, рекао је за Танјуг да због веће тражње пред ускршње празнике јаја обично поскупе. „Затим им цена буде мања и то траје до касних јесењих дана кад почињу крсне славе, па са већом тражњом цена опет буде виша”, казао је он. Додао је да су и са овом већом ценом, јаја изузетно јефтина. Објаснио је да би морало да се има јато од хиљаду кокошака у кавезном систему да би могло да се живи од производње јаја. „Матично јато се мења сваке године. Према мом мишљењу то су јаја без укуса и мириса, скоро никаква, за разлику од наших кока из другог дворишта”, навео је он. Као произвођач млека и млечних производа Мијалчић је оценио да је излазак из кризе још далеко, те да ће се она прелити и на следећу годину.

Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство у ПКС сматра да је још рано говорити о томе када би могао да се реши проблем у вези са млеком. Ако се оваквим темпом развија ситуација и млекаре смањују откуп онда је јасно да нешто мора што пре да се учини.

– Не мислим да је дошло до повећања производње млека. Шта се сада догодило тако епохално. Сама примарна производња није повећана у литрама, по домаћинствима. Можда за највише 15 одсто, али никако за 80. То би било немогуће. Поента је можда да се потрошња смањује на европском тржишту и код нас због високих цена и пада куповне моћи и да сада постоје вишкови којих се треба ослободити – казао је Будимовић.

Према његовим речима, потребно је коначно отворити карте, јасно изаћи са подацима колики је дневни откуп млека, колико уђе у млекаре и колико се произведе млека и млечних производа у односу на исти период прошле године. Наш саговорник напомиње да је сада период године када се иначе повећава производња млека. Али ово није први пут већ природни циклус.

– Некаквом стратегијом треба можда размотрити могућност да се преоријентишемо на већу производњу меса. Али, то није лако јер су потребне посебне расе крава да би се повећала производња кроз систем крава–теле. Сматрам да је тренутно лакше наћи у свету купце за јунеће месо него за млеко и млечне производе – навео је Будимовић.

Председник Народне сељачке странке и одбора Народне скупштине за пољопривреду Маријан Ристичевић изјавио је недавно за Танјуг да је у прва два месеца ове године увоз млека и млечних производа порастао, и да то не може да се спречи прелевманима. Истовремено постојао је и притисак Европске уније да се они укину, али за сада нема назнака како ће се ситуација са увозом одвијати.

– Ове године у два месеца увоз млека и млечних производа већи је за 40 процената. Не можемо то да зауставимо ни прелевманима јер су прениски, а уведени су без сагласности ЕУ. Када они имају вишкове млека, ставе их на берзу, и вешто их пласирају у Србију, и онда имате мањак домаћег млека, али заједно са увозним појави се вишак. Тако се руше цене фармерима – објаснио је он. Оценио је да Европа своје вишкове млека и млечних производа извози по дампинг методи, и по ценама које не важе за њихово тржиште. Услови за пољопривреду нису добро утаначени у време потписивања ССП-а и постоје канали за улазак робе.

– Србија је прерано укинула одбрамбене механизме. А тим каналом они остварују право на снабдевање трговинских ланаца, а они су у ствари право на снабдевање потрошача – казао је Ристичевић. Нагласио је да је Србија на одређени начин изгубила право да утиче на своје тржите. Као последицу увоза навео је губитак сопствене производње, и да се након тога очекује скок цена.