Daleko je izlaz iz krize u mlekarstvu

Mali proizvođači mleka kako vreme odmiče sve manje veruju da će se situacija u ovom sektoru brzo rešiti. Na ovo utiče i sve drastičniji pad otkupnih cena u Evropi, tako da evropska industrija pokušava sve agresivnije da se oslobodi sopstvenih viškova.

Uzgajivač živine, proizvođač mleka i mlečnih proizvoda Miroslav Mijalčić, rekao je za Tanjug da zbog veće tražnje pred uskršnje praznike jaja obično poskupe. „Zatim im cena bude manja i to traje do kasnih jesenjih dana kad počinju krsne slave, pa sa većom tražnjom cena opet bude viša”, kazao je on. Dodao je da su i sa ovom većom cenom, jaja izuzetno jeftina. Objasnio je da bi moralo da se ima jato od hiljadu kokošaka u kaveznom sistemu da bi moglo da se živi od proizvodnje jaja. „Matično jato se menja svake godine. Prema mom mišljenju to su jaja bez ukusa i mirisa, skoro nikakva, za razliku od naših koka iz drugog dvorišta”, naveo je on. Kao proizvođač mleka i mlečnih proizvoda Mijalčić je ocenio da je izlazak iz krize još daleko, te da će se ona preliti i na sledeću godinu.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS smatra da je još rano govoriti o tome kada bi mogao da se reši problem u vezi sa mlekom. Ako se ovakvim tempom razvija situacija i mlekare smanjuju otkup onda je jasno da nešto mora što pre da se učini.

– Ne mislim da je došlo do povećanja proizvodnje mleka. Šta se sada dogodilo tako epohalno. Sama primarna proizvodnja nije povećana u litrama, po domaćinstvima. Možda za najviše 15 odsto, ali nikako za 80. To bi bilo nemoguće. Poenta je možda da se potrošnja smanjuje na evropskom tržištu i kod nas zbog visokih cena i pada kupovne moći i da sada postoje viškovi kojih se treba osloboditi – kazao je Budimović.

Prema njegovim rečima, potrebno je konačno otvoriti karte, jasno izaći sa podacima koliki je dnevni otkup mleka, koliko uđe u mlekare i koliko se proizvede mleka i mlečnih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine. Naš sagovornik napominje da je sada period godine kada se inače povećava proizvodnja mleka. Ali ovo nije prvi put već prirodni ciklus.

– Nekakvom strategijom treba možda razmotriti mogućnost da se preorijentišemo na veću proizvodnju mesa. Ali, to nije lako jer su potrebne posebne rase krava da bi se povećala proizvodnja kroz sistem krava–tele. Smatram da je trenutno lakše naći u svetu kupce za juneće meso nego za mleko i mlečne proizvode – naveo je Budimović.

Predsednik Narodne seljačke stranke i odbora Narodne skupštine za poljoprivredu Marijan Rističević izjavio je nedavno za Tanjug da je u prva dva meseca ove godine uvoz mleka i mlečnih proizvoda porastao, i da to ne može da se spreči prelevmanima. Istovremeno postojao je i pritisak Evropske unije da se oni ukinu, ali za sada nema naznaka kako će se situacija sa uvozom odvijati.

– Ove godine u dva meseca uvoz mleka i mlečnih proizvoda veći je za 40 procenata. Ne možemo to da zaustavimo ni prelevmanima jer su preniski, a uvedeni su bez saglasnosti EU. Kada oni imaju viškove mleka, stave ih na berzu, i vešto ih plasiraju u Srbiju, i onda imate manjak domaćeg mleka, ali zajedno sa uvoznim pojavi se višak. Tako se ruše cene farmerima – objasnio je on. Ocenio je da Evropa svoje viškove mleka i mlečnih proizvoda izvozi po damping metodi, i po cenama koje ne važe za njihovo tržište. Uslovi za poljoprivredu nisu dobro utanačeni u vreme potpisivanja SSP-a i postoje kanali za ulazak robe.

– Srbija je prerano ukinula odbrambene mehanizme. A tim kanalom oni ostvaruju pravo na snabdevanje trgovinskih lanaca, a oni su u stvari pravo na snabdevanje potrošača – kazao je Rističević. Naglasio je da je Srbija na određeni način izgubila pravo da utiče na svoje tržite. Kao posledicu uvoza naveo je gubitak sopstvene proizvodnje, i da se nakon toga očekuje skok cena.