Роман Стевана Вранеша

Први роман Стевана Вранеша „Девојачка соба” (издање „Доказ издаваштва”) описује наизглед обичне и свакодневне ситуације, док на прецизан начин приказује друштво и време у којем живимо. Пишући о јунацима који су оштећени, резигнирани, али и бесни, гризу и пуни су живота, аутор нам одсликава један несентиментални, интригантни и надасве упечатљив портрет данашњег Београда.

Вранеш је рођени Београђанин, дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности. Након више од петнаест година паузе, писању се вратио позоришним комадом „Све добро”, који је 2017. године објављен у часопису „Театрон”, а затим изведен у Народном позоришту у Ужицу и селектован за Стеријино позорје 2018. године.

Тренутно живи у Бристолу, на југозападу Енглеске. Воли да пише у Јоркширу, јер га подсећа на Црну Гору у којој је као дете проводио лета, као и у Девону, због драматичне обале Атлантика, па и у Андалузији, јер је и зими топло и сунчано.

Паралелно са покушајима да (п)остане писац, одржава у животу и каријеру стручњака за комуникације, која му је омогућила да види свет и упозна људе. Његов роман говори о јунаку Александру који, после много година, долази из Торонта у Београд, где покушава да одживи оно што сматра да му је насилно одузето – безбрижан и растерећен живот једног двадесетогодишњака.

Он је из Београда побегао почетком деведесетих, као ратни дезертер. За собом је оставио много неразрешених односа: са оцем, који одавно није жив, са пријатељима и родбином, са родним градом, а понајвише са својом недавно преминулом мајком. Њено присуство не напушта породични стан са погледом на Калемегдан и девојачком собом, у којој је Александар провео своје тинејџерске дане. Трудећи се да живи свој нови-стари живот, Александар ставља на испит и свој дух и своје тело. Док јуриша напред, он изнова упознаје себе и гради нове односе, али они стари, неразјашњени, не прихватају тако лако да остану у прошлости.