Мање јода – нижа интелигенција

Алања, септембра – Недостатак јода главни је узрок менталне заосталости деце, а његов дефицит је најизраженији у току раних развојних фаза мозга код најмлађих, у трудноћи и првих година по рођењу, објашњено је на Међународној конвенцији о значају јода за памћење и последице недостатка јода за децу, труднице и старије особе, одржаној 26. и 27. августа у турском граду Алањи.

Стручњаци су на овом скупу истакли да су најтеже последице недовољне количине јода ендемски кретенизам и повећана смртност деце, а да чак и благи недостатак јода смањује укупан коефицијент интелигенције популације за 13,5 бодова. Иако није сасвим јасно утврђена повезаност његовог дефицита и развоја рака штитасте жлезде, потврђено је да у популацијама где га има мање долази до чешће појаве ове врсте обољења и веће смртности.

– Јод треба уносити 90 одсто преко хране, а 10 одсто преко пића. Највише га има у храни морског порекла и соли која се јодира – рекао је др Мехмед Чам, лекар из Алање.

Како би разменили искуства и заједнички унапредили борбу против болести изазваних недостатком јода, поред бројних еминентних ендокринолога и педијатара из Турске, на конвенцији су учествовали и наши представници Удружења за борбу против недостатка јода „Јод” и Менсе. Постигнут је договор да се овакви скупови редовно одржавају и приступом „мисли глобално – делуј локално” приближе важност јода свим становницима.

– Јод је неопходан за сазревање и развој мозга и нерава. Када га организам не добије у довољној мери, не развијају се мождане структуре. Око 38.000.000 новорођене деце годишње је „незаштићено” од трајних последица недовољности јода у исхрани. У Србији је још пре пола века законом обавезно јодирање соли, како би се спречило настајање менталне заосталости, а други важан извор су минералне воде које садрже природно растворен јод – истакла је др Славица Даутовић, педијатар ендокринолог и извршни директор Удружења за борбу против недостатка јода.

Она је напоменула да дневна доза овог елемента за здравог човека износи између 100 и 200 микрограма, а да његов тежак недостатак доводи до смањене продукције тироидних хормона и увећања штитасте жлезде и гушавости.

– Проблем је што се увек виде само најтежи облици болести, као и што се обољења услед недостатка јода дијагностификују тек код сваког другог или трећег пацијента. Труднице и дојиље су посебно угрожена група, јер имају повећане потребе за његовим уносом, а жене тада често не воде рачуна шта једу – додала је др Даутовић.

На скупу је истакнуто да Турска има великих проблема са дефицитом јода, а њихова влада је тек недавно почела да предузима озбиљне и системске кораке да се овај проблем реши. У мају је у овој земљи у сарадњи са Уницефом почела реализација кампање ради промовисања значаја коришћења јодиране соли за здравље.

-----------------------------------------------------------

Деца не знају да повезују чињенице

Др Ранко Рајовић, извршни директор Менсе у Србији је објаснио да је период између треће и пете године доба интензивног сазревања мозга и да у том добу дете много може да научи, али нажалост се то препушта на милост и немилост случају.

- Изузетно су важне вежбе ротације, акомодације и учење апстрактних појмова. Око 50 одсто својих способности за учење развијамо током прве четири године. Осталих 30 одсто развијамо до осме године. Тих првих година у мозгу успостављамо главне путеве учења и све друго што ћемо учити утемељено је на тој основи. Истраживања су показала да постојећи школски систем не развија функционално размишљање код најмлађих, а да наша деца не знају да повезују чињенице. Треба учинити све да се таква ситуација промени - сматра др Рајовић.