Мини банкарска криза погурала цену злата

Прошле недеље на светском тржишту злато је премашило вредност од 2.000 долара по унци. То се десило након изненадног колапса два америчка регионална зајмодавца, што је инвеститоре навело да размишљају да би америчка централна банка могла да заустави повећање каматних стопа како би зауставила ризик од губитака у глобалном банкарском систему. Злато је од памтивека сигурна имовина тако да није ништа необично да с првим назнакама било какве кризе расте његова цена.

Међутим, цене злата су се повукле након што су америчке власти покренуле мере спасавања, иако су до сада у првом кварталу порасле за око 7,8 одсто. Наиме, глобалне акције су ојачале након што су америчке монетарне власти саопштиле да ће применити мање изазован режим каматних стопа Федералних резерви (ФЕД). Злато, на које се гледа као на сигурно уточиште, губи вредност када инвеститори имају апетит за ризичнијом имовином.

„Мини банкарска криза довела је до знатног пада приноса и смањења очекивања каматних стопа, што је подстакло злато на раст”, рекао је Крејг Ерлам, виши аналитичар тржишта у компанији „Оанда”.

Из наше Народне банке саопштено је да је током протеклих дана цена злата порасла за 5,83 одсто и кретала се у распону од 1.906 до 1.973 америчка долара по финој унци злата. Према њиховим аналитичарима на раст цене утицали су: повећана тражња за златом као активом сигурног уточишта након вести о колапсу Банке Силицијумске долине, затим оштар пад стопа приноса и слабљење вредности долара, очекивања да ће ФЕД ублажити агресивно повећање нивоа каматних стопа, као и вест о паду цена акција банке Кредит Свис, што је додатно утицало на повећање цене фјучерса на испоруке злата у априлу на берзи, због страха од могућности преливања банкарске кризе на глобалну економију.

Међутим, цене злата би још расле да није било и мера ограничења. Према НБС на ограничење раста цене злата утицали су обезбеђени пакет за спасавање Фрст републик банк, за који су највеће банке у САД пристале да издвоје око 30 милијарди долара ради заустављања депонената који су почели да одлазе из појединих банака, што је претило да знатно уздрма финансијски систем САД. Џ. П. Морган, Бофа, Сити и Велс Фарго издвојиће по пет милијарди долара, док ће Голдман Сакс и Морган Стенли дати по 2,5 милијарди долара. Из централне банке Швајцарске саопштено је да ће помоћи банци Креди Свис ако буде потребе, што је знатно утицало на смањење тражње за златом и другим финансијским инструментима који представљају сигурно уточиште, наведено је из НБС.