Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кустоси буде душу предмета из старине

Међу 120 репрезентативних експоната, неки од најважнијих предмета праисторијске и средњoвековне баштине Београда биће приказани премијерно
Кустоси буде душу предмета из старине
Поклопац за амфору, Бањица, око 4800. пре нове ере, Лонац, Земун, 11–12. век, Здела на стопи, Добановци, око 2600. пре нове ере

У склопу пројекта „Нови музеј – конзервација и рестаурација археолошких предмета за нову сталну поставку Музеја града Београда” током прве две године обухваћено је 300 предмета из Збирке за праисторију и Збирке за Сеобу народа и средњи век и на овом подухвату, који је претпостављао неке од најсложенијих конзерваторских радова на широком спектру праисторијских и средњoвековних предмета израђених од печене глине, метала и стакла, радио је велики тим стручњака. Плод њиховог ангажмана биће пред јавношћу од вечерас у 18 сати у Конаку кнегиње Љубице, на изложби под називом „Нови живот ствари”.

Из Музеја града Београда, дајући тон целом пројекту, подсећају на чувену књигу Габријела Гарсије Маркеса „Сто година самоће” у којој нас велики писац посредно кроз лик путујућег трговца уверава у то да „предмети имају свој лични живот”, те да им само треба „пробудити душу”. Предмети из старина такође имају душу, коју кустоси покушавају да пробуде на различите начине. У том смислу, овога пута на изложби ће нам бити доступан избор од 120 репрезентативних експоната на којима су примењени неки од најсавременијих конзерваторско-рестаураторских материјала и третмана. Битно је рећи да ће неки од најважнијих предмета праисторијске и средњoвековне баштине Београда први пут бити изложени у сасвим новом руху. Биће тако могуће видети раскошно украшен сребрни појас из петог века пре нове ере, јединствени глинени модел куће из бронзаног доба, раскошно осликани бокал из изничких радионица 16. века, али и многе друге предмете реконструисане од свега неколико фрагменaта који сада чине неке од најзначајнијих експоната у будућој сталној поставци Музеја града Београда.

Како је најављено, биће детаљно представљен и комплетан конзерваторски ток, стање предмета пре третмана, коришћени инструменти и материјали, као и бројне специфичности које су откривене током конзервације. Биће то прилика да се посетиоци упознају и са историјом конзервације и рестаурације и да истраже све појединости о третману најзначајнијих предмета од стакла, метала и керамике на мултимедијалној презентацији. Из ове куће потрудили су се да нам прикажу и прави конзерваторски атеље који ће се наћи на поставци, а који ће нам помоћи да реконструишемо лични живот ствари, насталих пре сто или пре неколико хиљада година, који је магловит и често недокучив, јер ти предмети, заправо, имају више живота.

„У свом првом животу направљени су у неком тренутку времена и коришћени од стране различитих заједница. Али време оставља ожиљке и на стварима и оне често бивају одбачене или намерно закопане у земљу. Тај њихов други живот одвија се дубоко испод површине земље, готово без икакве интеракције или додира са људима. За то време земља је била и кустос и конзерватор за ствари, које тек након археолошких ископавања почињу да се буде”, поручују у пратећем тексту из Музеја града Београда.

У току изложбе, која ће трајати до 7. маја, биће организована и презентација конзерваторског поступка у самој поставци, као и редовна стручна вођења која ће бити претходно најављена. Аутори изложбе су Ника Стругар Бевц и Милош Спасић, а конзерваторски тим чине Звездана Поповић, Андреа Петровић Грбић, Александра Марковић, Маја Живковић, Милица Вуруна, Марија Ћуковић, Данијела Јовановић, Николина Адамовић и Саша Живић.

Цео пројекат, један од најобимнијих подухвата музејске праксе последњих деценија у овом музеју, подржало је Министарство културе Републике Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.