Да ли Пленковић иде у НАТО

ЗАГРЕБ – Одлазак председника хрватске владе Андреја Пленковића свакодневна је тема у јавности након што су два шветска листа недаво објавила да је он међу најужим кандидатима за новог генералног секретара НАТО, док аналитичар Давор Ђенеро каже да то није реално. „Мени се та опција не чини претерано реалном.

Не чини ми се реалним да би Андреј Пленковић, пре парламентарних избора, могао испустити руковођење ХДЗ-а из својих руку”, каже Ђенеро. Он истиче да ће се избори за Европски и национални парламент одржати отприлике у исто време наредне године. „Идући састав европског врха формираће се тек у другој половини идуће године.

У периоду од маја па током лета одвијаће се интензивни разговори, преговори, између три кључна партнера до сада у Европском парламенту, дакле Европске народне странке, Реформиста и либералних демократа те социјалиста и демократа. Видећемо какав ће бити резултат тих избора”, каже Ђенеро. Појашњава да су три кључне позиције у овом мандату међусобно поделиле те три групације.

„Народњаци већ сада доста дуго, константно, рекло би се, држе позицију председника Европске комисије, социјалисти, откад је функција утемељена, држе положај Високог комесара за спољну и безбедносну политику, а у овом мандатау, кад су били јачи него раније, а народњаци нешто слабији, либерали су држали позицију председника Европског савета”, подсећа Гјенеро и додаје да тек остаје да се види која ће од ових функција припасти којој од групација.

Ђенеро сматра да најмање шансе од свих, има трка за председника Европског парламента. „Мени се чини мање вероватним да би се премијер Пленковић могао умешати у ту трку јер би то значило да би требало најпре да буде изабран у Европски парламент”, каже Ђенеро уверен да Пленковић неће изаћи на изборе за Европски парламент, већ на националне изборе.

У изјави за загребачку Н1 тв., Ђенеро није искључио могућност да Пленковић буде носилац листе ХДЗ-а и на изборима за Европски парламент, али вероватно ће, каже, то да избегне да после не би морао да даје оставку на место посланика у ЕП-у. Споменуо је још један разлог због којег би, како каже, било какво Пленковићево именовање у Европску комисију могло бити незгодно.

„Поставља се питање ко ће одређивати хрватске кандидате за чланове Европске комисије. Да ли ће то бити Пленковић као шеф садашње владе, односно да ли ће то бити он као мандатар будуће владе или ће то бити евентуално мандатар, односно председник неке техничке владе, која би се могла форимирати након избора за Хрватски сабор”, каже Гјенеро. Истиче да му се не чини реалном могућност да неко други, а не Пленковић, преузме мандат за састављање идуће владе.

„Мени, једноставно не изгледа уверљиво да постоји процент вероватности да би се Пеђа Грбин, као неформални шеф данашње опозиције, могао кандидовати за премијерско место. Међутим, ако се формира нека техничка влада и ако буде формирана до времена кад ће се формирати Европска комисија, онда то значи да би председник Републике, Зоран Милановић, који би стајао иза такве владе, имао кључни утицај за селекцију кандидата за чланство у Европској комисији.

У том случају би цела ситуација, упркос Пленковићевом европском рејтингу, могла постати компликована”, каже Ђенеро. На коментар да је председник Зоран Милановић рекао да не би имао ништа против да види Пленковића као генералног секретара НАТО, ако би се спекулације страних медија показале тачним, поготово јер би то значило да ће Пленковић напустити националну политику, Ђенеро каже да то има своју логику.

„Али, немојмо се превише обазирати на то што председник Републике говори. Он није актер који делује рационално и није актер који зна да процени националне приоритете, а још мање своје националне пробитке зато се и налази у оваквој позицији политичке изолације у каквој је”, закључује Ђенеро, преноси Танјуг.