Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО ГРАДСКИ ВРТОВИ

Моја башта, моја слобода

Урбани баштовани немају аре и хектаре, њихове су „оранице” на прозору, балкону, између солитера, на периферији. Вртови у градским насељима за неке су разонода, за друге терапија или начин да се преживи
Моја башта, моја слобода
(Pixabay)

Врт у сак­си­ји? Што да не? Све­же по­вр­ће из соп­стве­не про­из­вод­ње при­ви­ле­ги­ја је ко­ју ба­шта пру­жа, па чак и ка­да је ми­ни­ја­тур­на на бал­ко­ну, про­зо­ру, из­ме­ђу со­ли­те­ра, на пе­ри­фе­ри­ји... Став „мо­ја ба­шти­ца, мо­ја сло­бо­ди­ца” ује­ди­њу­је око осам­сто ми­ли­о­на град­ских ста­нов­ни­ка ши­ром пла­не­те, ко­ји укуп­но про­из­во­де око 15 од­сто свет­ске хра­не.

Раз­ли­чи­ти су мо­ти­ви за по­ди­за­ње ур­ба­них ба­шта. Ре­ци­мо, се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у Бронк­су, озло­гла­ше­ној град­ској че­твр­ти Њу­јор­ка, отпочелo је пре­тва­ра­ње ле­ди­не, за­тр­па­не сме­ћем, у ба­ште и воћ­ња­ке. Ни­је то био по­вра­так при­ро­ди, већ је­дан од на­чи­на да се сма­њи сто­па кри­ми­на­ла, да се де­ца и мла­ди упо­сле и та­ко скло­не с ули­це. За­јед­но с уре­ђе­њем про­сто­ра ра­сла је вред­ност ста­но­ва у квар­ту. Ов­де су со­ци­јал­ни аспект и обу­ка има­ли ва­жни­ју уло­гу од са­ме по­тре­бе за про­из­вод­њом хра­не. Ба­шта до ба­ште пре­ли­ле су се и на дру­ге де­ло­ве нај­мно­го­људ­ни­јег гра­да Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва. Де­ца су кре­ну­ла да уче, сту­ди­ра­ју и да­нас су ур­ба­ни фар­ме­ри ко­ји снаб­де­ва­ју град све­жим по­вр­ћем.

Нови Београд (Фото С. С.)

Град­ске ба­ште су од­го­вор и на пи­та­ње ка­ко је Ку­ба пре­жи­ве­ла кри­зу де­ве­де­се­тих го­ди­на. Тај­на успе­ха ку­бан­ских ба­што­ва­на је у ре­дов­ном до­да­ва­њу ком­по­ста, ода­би­ру сор­ти, ме­шо­ви­том га­је­њу ви­ше вр­ста, сме­ни усе­ва, би­о­ло­шкој кон­тро­ли ште­то­чи­на и на­вод­ња­ва­њу кап по кап.

Иде­ја о ур­ба­ним, дру­штве­ним, за­јед­нич­ким вр­то­ви­ма с Ку­бе пре­не­ла се и у глав­ни град Не­мач­ке. У ле­то 2009. го­ди­не на за­пу­ште­ном де­лу град­ског зе­мљи­шта у Кројц­бер­гу ни­кло је, за­хва­љу­ју­ћи не­про­фит­ној ор­га­ни­за­ци­ји „Зе­ле­ни но­ма­ди”, „Прин­це­зи­но дво­ри­ште”.

Ви­зи­ја „Зе­ле­них но­ма­да” во­ди ка иде­ји да се сва­ки рас­по­ло­жи­ви про­стор у ве­ли­ким гра­до­ви­ма ис­ко­ри­сти за про­из­вод­њу све­же и здра­ве хра­не. Та­ко љу­ди мо­гу да ра­де за­јед­но, опу­шта­ју се, ко­му­ни­ци­ра­ју и ужи­ва­ју у по­вр­ћу ло­кал­не про­из­вод­ње. Ко­нач­ни ре­зул­тат је: ве­ћи би­о­ди­вер­зи­тет, ма­ње смо­га, бо­ља ми­кро­кли­ма, при­јат­но ме­сто за жи­вот. Ов­де тре­ба до­да­ти да ду­го­роч­но стра­те­шки гле­да­но, по­ред упо­треб­не вред­но­сти и не­го­ва­ња зе­ле­них по­вр­ши­на, град­ске ба­ште сни­жа­ва­ју тран­спорт­не и тро­шко­ве скла­ди­ште­ња, еми­си­ју штет­них га­со­ва, за­ви­сност ста­нов­ни­штва од це­не наф­те и тр­го­вач­ког ло­би­ја.

Башта старачког дома у Великој Британији (Фото:М.А.)

По­себ­но за­ни­мљив је при­мер Ру­си­је, ко­ја је пре, то­ком и по­сле со­вјет­ске ере оста­ла пре­по­зна­тљи­ва по тра­ди­ци­ји град­ских има­ња, би­ло да је реч о ба­шта­ма уну­тар гра­до­ва или оби­ча­ју да нај­ве­ћи део град­ског ста­нов­ни­штва од­мор про­во­ди у ви­кен­ди­ца­ма с окућ­ни­цом, по­пу­лар­ним да­ча­ма. О то­ме су пи­са­ли и аме­рич­ки ли­сто­ви („Бо­вин” и „Про ли­бер­ти ”), ко­ји с ус­хи­ће­њем, па и еуфо­ри­јом пред­ста­вља­ју ру­ски мо­дел га­је­ња хра­не – у соп­стве­ном дво­ри­шту уз под­сти­ца­је др­жа­ве. „Мо­дел да­на­шње ру­ске по­љо­при­вре­де цве­та кроз ми­ли­о­не ма­лих има­ња у по­ро­дич­ном вла­сни­штву ко­ја се ру­ко­во­де прин­ци­пи­ма ор­ган­ске по­љо­при­вре­де”, за­кљу­чу­ју аме­рич­ки но­ви­на­ри.

(Фото З.П.)

Те­ра­пе­ут­ски ефе­кат

– У по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци по­се­ти­ла сам не­ко­ли­ко зе­ма­ља у Евро­пи и сву­да сам за­па­зи­ла ор­га­ни­зо­ва­не си­сте­ме ур­ба­ног ба­што­ван­ства. То су углав­ном за­јед­ни­це ко­је на ини­ци­ја­ти­ву гра­ђа­на по­др­жи град­ска упра­ва про­сто­ром, ин­фра­струк­ту­ром и опре­мом за не­ку сим­бо­лич­ну го­ди­шњу рен­ту. За­јед­ни­це ур­ба­ног ба­што­ван­ства ве­о­ма су ва­жне и као оазе спе­ци­фич­ног еко­си­сте­ма у гра­до­ви­ма ко­ји све ви­ше па­те због за­га­ђе­ња ра­зних вр­ста, а на­у­штрб оп­стан­ка биљ­ног и жи­во­тињ­ског све­та. По­ред то­га, по­себ­но су ва­жне као ме­сто оку­пља­ња љу­ди јер је и не­до­ста­так ква­ли­тет­них со­ци­јал­них од­но­са и ем­па­ти­је јед­но од опа­сних „за­га­ђе­ња” мо­дер­ног вре­ме­на – ка­же Но­во­са­ђан­ка Мај­да Адле­шић, ди­зај­нер­ка вр­то­ва, идеј­ни тво­рац кон­цеп­та „Ба­што­ло­ги­ја”, до­да­ју­ћи да ор­га­ни­зо­ва­ну ур­ба­ну ба­шту ка­кву на при­мер има Љу­бља­на град Но­ви Сад још ни­је фор­ми­рао.

– Ба­што­ван­ство има те­ра­пе­ут­ски ефе­кат, то је фи­зич­ка ак­тив­ност ко­ја ни­је пре­те­ра­но зах­тев­на, та­ко да је по­год­на за све уз­ра­сте. Из­у­зет­но је кре­а­ти­ван по­сао, иде­а­лан за сва­ког ко во­ли при­ро­ду, екс­пе­ри­мент, спре­ман да во­ди бри­гу о не­че­му и во­ли да ви­ди ре­ла­тив­но бр­зо пло­до­ве сво­га ра­да, у пра­вом сми­слу те ре­чи. Има та­ко­ђе из­у­зе­тан ути­цај на по­ве­зи­ва­ње, ка­ко чла­но­ва по­ро­ди­це ме­ђу­соб­но, та­ко и у за­јед­ни­ци. Про­из­ве­де­на хра­на је ва­жан ре­зул­тат. За­то је иде­ја ур­ба­них ба­шти, по­себ­но при ве­ли­ким гра­до­ви­ма, за­жи­ве­ла – при­ме­ћу­је Адле­ши­ће­ва, ко­ја се у окви­ру „Ба­што­ло­ги­је” ба­ви обу­ком за­ин­те­ре­со­ва­них у њи­хо­вом вр­ту, ком­па­ниј­ском или при­па­да­ју­ћем не­кој стам­бе­ној згра­ди, уз фор­ми­ра­ње ба­ште. По­се­бан сег­мент је рад с де­цом и по­ди­за­ње по­врт­ња­ка у основ­ним шко­ла­ма.

(Фото С.С.)

– „Ба­што­ло­ги­ја” је кон­цепт одр­жи­вог ба­што­ван­ства без от­па­да, ко­ли­ко је то мо­гу­ће. То зна­чи да се пре све­га от­пад из ку­хи­ње и са­ме про­из­вод­ње ком­по­сти­ра и та­ко вра­ћа у ба­ште. Се­тву и сад­њу оба­вља­мо у све­му што би као од­ба­че­на ам­ба­ла­жа за­вр­ши­ло у кан­ти за сме­ће. Тре­нут­но кон­ци­пи­рам иде­ју хран­љи­ве сак­си­је ко­јом бих ре­ши­ла ви­ше ко­ра­ка и по­тре­ба про­из­вод­ње. Не об­ра­ђу­је­мо ме­ха­нич­ки ба­шти­це, већ са­мо уз ком­по­сти­ра­ње и мал­чи­ра­ње по­бољ­ша­ва­мо струк­ту­ру и ква­ли­тет. Малч до­би­ја­мо та­ко­ђе из ре­сур­са ра­да, оре­зи­ва­њем др­ве­ћа и ши­бља. С об­зи­ром на то да се ба­ви­мо и одр­жа­ва­њем зе­ле­ни­ла у вр­то­ви­ма, јед­ну ко­ли­чи­ну не­чи­јег зе­ле­ног от­па­да пре­у­сме­ра­ва­мо и уме­сто од­но­ше­ња на де­по­ни­ју ком­по­сти­ра­мо или пра­ви­мо малч. За­ли­ва­мо во­дом из бу­на­ра ко­ли­ко је нео­п­ход­но,  јер биљ­ке с ова­квим трет­ма­ном се ма­ње и за­ли­ва­ју – ка­же Мај­да Адле­шић.

(Фото З.П.)

Ба­што­ва­ни на де­до­ви­ни

Ви­ше од 47.000 ба­што­ва­на из ре­ги­о­на оку­пи­ло се, ра­ди раз­ме­не ис­ку­ства, на феј­сбук стра­ни­ци „Ма­ла ба­шта у сла­ми” ко­ју су пре осам го­ди­на по­кре­ну­ли ин­же­ње­ри за ме­ха­ни­за­ци­је Или­ја Ара­ли­ца и Алек­сан­дар Ло­ли­ца Јо­ва­но­вић.

– Ово је ин­тер­на­ци­о­нал­на гру­па, чла­но­ви су из Ср­би­је, БиХ, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је, Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре. Ра­сте же­ља код љу­ди да има­ју свој врт, па нам се не­дељ­но при­дру­жи од 200 до 300 љу­ди. Мно­ги­ма је оста­ла де­до­ви­на, да про­да­ју не ис­пла­ти се, па би да об­ра­ђу­ју зе­мљу. Има до­ста са­ња­ра, ко­ји би да оду из гра­да, па пра­те ис­ку­ства дру­гих. Гру­па сви­ма омо­гу­ћа­ва да пи­та­ју, да тра­же по­моћ, да по­ка­жу шта и ка­ко ра­де – ка­же Ара­ли­ца чи­ја је ба­шта на ба­ла­ма сла­ме, пр­ва те вр­сте у Евро­пи, 2015. го­ди­не по­бу­ди­ла ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње. По ре­чи­ма овог по­љо­при­вред­ног струч­ња­ка са­ма об­ра­да зе­мљи­шта ни­је то­ли­ко бит­на, ва­жно је да се зе­мља обо­га­ти ор­ган­ском ма­те­ри­јом – ху­му­сом ко­га је све ма­ње.

Го­то­во ни­ко од мно­го­број­них ур­ба­них ба­што­ва­на, ко­ји су се од­лу­чи­ли за га­је­ње во­ћа, по­вр­ћа, ле­ко­ви­тог и аро­ма­тич­ног би­ља, ни­је на­вео фи­нан­сиј­ски мо­ме­нат као пр­ви мо­тив за по­се­до­ва­ње сво­је ба­ште. Не­ки су чак из­ја­ви­ли да не са­мо што не­ма­ју ни­ка­кве фи­нан­сиј­ске ко­ри­сти, већ им је врт у том сми­слу и тро­шак (по­треб­но је ку­пи­ти ор­ган­ско ђу­бри­во, се­ме, алат).

– Ур­ба­но ба­што­ван­ство је, у на­шим усло­ви­ма, хо­би ко­ји ба­што­ва­ни­ма до­но­си за­до­вољ­ство, али не и за­ра­ду. Ме­ђу­тим, то је уно­сан по­сао за про­из­во­ђа­че сад­ног ма­те­ри­ја­ла и свих дру­гих по­треп­шти­на по­чев од ђу­бри­ва, хра­њи­вих суп­стра­та, по­пут тре­се­та или гли­сте­ња­ка, ала­та... На тр­жи­шту по­сто­ји це­ла па­ле­та про­из­во­да на­ме­ње­них вр­тла­ри­ма као што су ру­ка­ви­це, мо­ти­ке, сак­си­је, сред­ста­ва за за­шти­ту – ка­же про­фе­сор др Сла­вен Про­да­но­вић с По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Зе­му­ну.

Caption

Ба­што­ван­лук опу­шта и осло­ба­ђа од стре­са

За­ни­мљи­во је да у град­ској бо­та­нич­кој ба­шти, по­ред све ње­не рас­ко­ши, не осе­ћа­мо ту вр­сту ис­пу­ње­но­сти и сре­ће као у вла­сти­том вр­ту. Раз­лог је, по ми­шље­њу пси­хо­те­ра­пе­у­та, у из­о­стан­ку уза­јам­ног де­ло­ва­ња као ну­жно­сти те­ра­пиј­ског про­це­са: чо­век је и не­го­ва­тељ (док ра­ди у вр­ту) и не­го­ва­ни (док ужи­ва у ми­ри­си­ма, бо­ја­ма, пло­до­ви­ма).

И док мла­ди рад у ба­шти до­жи­вља­ва­ју као вид ре­кре­а­ци­је, фи­зич­ке ак­тив­но­сти, за ста­ри­је ба­што­ва­не то је и вид пси­хич­ке ре­кре­а­ци­је, бор­ба про­тив уса­мље­но­сти. Од­ла­зак у пен­зи­ју ве­ли­ка је пре­крет­ни­ца у жи­во­ту, та­ко да се не­ки опре­де­љу­ју да ра­дом у вр­ту ис­пу­не но­во­сте­че­но сло­бод­но вре­ме. До­дат­ни аспект пси­хич­ке ре­лак­са­ци­је је рас­те­ре­ће­ње од ур­ба­ног стре­са. Врт је ме­сто где љу­ди до­ла­зе да се од­мо­ре на­кон на­пор­ног да­на на по­слу.

Игра је за­пра­во мо­то це­ле при­че око „ба­ште у сак­си­ји” да ужи­ва­мо, ис­тра­жу­је­мо и ра­ду­је­мо се сва­ком ли­сти­ћу, а он­да вре­ме­ном, по­пут ђа­ка пр­ва­ка, ра­сте­мо до озбиљ­ни­јих по­ду­хва­та.

(Фото: Мајда А.)

Ускла­ди­ти ме­сто и по­тре­бу биљ­ке за све­тло­шћу

Те­ра­са или про­зор­ска да­ска пра­ви су иза­зов за ур­ба­не ба­што­ва­не. Пре не­го што поч­не­те са за­сни­ва­њем ми­ни-по­врт­ња­ка на те­ра­си, про­зо­ру, нео­п­ход­но је до­бро про­у­чи­ти по­тре­бе за све­тло­шћу за сва­ку вр­сту ко­ју же­ли­те да по­са­ди­те. Бал­кон ко­ји је ду­жи део да­на у сен­ци ни­је по­го­дан за га­је­ње ве­ћи­не по­вр­тар­ских кул­ту­ра: па­ра­дај­за, па­тли­џа­на, па­при­ке, ти­кви­ца, лу­бе­ни­ца, кра­ста­ва­ца... У том слу­ча­ју тре­ба се опре­де­ли­ти за ли­сна­то по­вр­ће, по­пут ру­ко­ле, ке­ља, зе­ле­не са­ла­те и спа­на­ћа, јер им је нео­п­ход­но од три до че­ти­ри са­та днев­не из­ло­же­но­сти сун­цу, а мно­гим вр­ста­ма за­чин­ског би­ља ми­ни­мум три са­та.

Ина­че у ми­ни-ба­шти не­ма огра­ни­че­ња, мо­гу се га­ји­ти прак­тич­но све вр­сте по­вр­ћа, па чак и лу­бе­ни­ца, на­рав­но од­го­ва­ра­ју­ћи хи­брид.

(Фото С.С.)

По­вр­ће у сак­си­ји

По­вр­ће се га­ји у сак­си­ји исто као и на отво­ре­ном, с тим што се мо­ра обра­ти­ти ве­ћа па­жња на при­хра­њи­ва­ње и за­ли­ва­ње. Бо­ра­ни­ја је јед­но­став­на биљ­ка за уз­гој и иде­ал­на је за пр­ве ко­ра­ке у ба­што­ван­ству. Те­жи део је утвр­ди­ти да ли је се­ме ко­је има­те ни­ске, чу­ча­ве или ви­со­ке сор­те. Ако је у пи­та­њу ни­ска бо­ра­ни­ја, је­ди­но што тре­ба је­сте да је за­са­ди­те на око је­дан и по цм ду­би­не и до­бро је за­ли­ва­те. Код ви­со­ке бо­ра­ни­је по­треб­но је да до­да­те пот­по­ру ка­ко би ра­сла ус­прав­но. Бо­ра­ни­ја ни­че око 45 да­на на­кон што сте је по­се­ја­ли. Кра­ста­вац или ти­кви­це та­ко­ђе су јед­но­став­ни за сад­њу, а да се убе­ру мо­гу већ на­кон 60 да­на.

Нај­ра­ни­ји тер­мин да се па­ра­дајз по­са­ди је крај апри­ла. За по­че­так је нај­бо­ље узе­ти го­тов ра­сад. Че­ри мно­ги хва­ле као пра­ви из­бор. Па­при­ка се та­ко­ђе на те­ра­си мо­же са­ди­ти већ кра­јем апри­ла и то го­тов ра­сад. Ве­ћи­на већ има ис­ку­ство с ма­лим, љу­тим ко­је су се из­бо­ри­ле за ме­сто на бал­ко­ну ме­ђу укра­сним би­љем, али су ле­пе и ши­ље, ај­вар­ке, сом­бор­ке.

Пра­вил­ном при­пре­мом зе­мљи­шта, ко­ме су до­да­те од­го­ва­ра­ју­ће хран­љи­ве ма­те­ри­је као и на­кнад­ним ђу­бре­њем, биљ­ка­ма се омо­гу­ћа­ва раст и раз­вој, цве­та­ње и пло­до­но­ше­ње што олак­ша­ва и бор­бу с бо­ле­сти­ма и ште­то­чи­на­ма јер има­мо здра­ве и от­пор­не биљ­ке.

Са 350 до 400 ква­драт­них ме­та­ра це­ла по­ро­ди­ца мо­же се хра­ни­ти уку­сним по­вр­ћем.

ОШ„Жарко Зрењанин” Нови Сад (Фото:М.А.)

Град­ска ба­шта

Жи­ви­те у згра­ди, без усло­ва да уз­га­ја­те би­ло шта, а во­ле­ли би­сте да се ба­ви­те ба­што­ван­ством, мо­же­те да се ор­га­ни­зу­је­те с ком­ши­ја­ма у кра­ју и да за­тра­жи­те од оп­шти­не да вам усту­пи не­ки део зе­мље и ту на­пра­ви­те град­ску ба­шту где ће­те с оста­ли­ма де­ли­ти пар­це­ле. Сва­ки град има јав­ни про­стор ко­ји се мо­же ко­ри­сти­ти као за­јед­нич­ко до­бро или ис­пар­це­ли­са­ти у вр­то­ве ко­ји се да­ју у кон­це­си­ју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.