Мекејн трагом Обаме

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. септембра – Џон Мекејн (72) синоћ се на нов начин поставио као конкурент Бараку Обами (47) у финиширању трке ка Белој кући: дистанцирао се од учинка врхова сопствене странке, као да иде трагом – изборног супарника. Прихвативши номинацију својих републиканаца, на конвенцији у Сент Полу, да буде њихов кандидат за председника САД, ветеран из Аризоне је, као један од својих главних адута, потегао личну и принципијелну: спремност да „промени Вашингтон”, као да је овде власт у рукама неког неприхватљивог „елемента” – а не партијског му колеге Џорџа Буша, и то безмало пуних осам година.

Потез би могао да уђе у анале „политичког фудбала” као „Мекејнов двоструки шут”, лансиран тако да осим гола постигне и аутогол, при чему би се оба поготка рачунала њему у прилог, што је комбинација која би му гарантовала победу над противником. Аналитичари данас највећу пажњу посвећују том његовом егзибиционом експерименту.

Као полазиште им служи Мекејнов осврт на постојеће практиковање власти која су у овом веку, све до прошле године (када су демократе на биралиштима извојевале превласт у парламенту), апсолутно држали његови републиканци. „Изабрани смо да променимо Вашингтон, а допустили смо да Вашингтон промени нас, па смо, кад поједини републиканци нису одолели корупцији, изгубили поверење америчког народа” – нагласио је. И додао: „Треба да променимо власт готово у потпуности… јер су њене функције обликоване пре настајања глобалне економије, револуције информатичке технологије и краја хладног рата… па морамо да променимо начин рада у Вашингтону”. А и шире – произлазило је из његовог 50-минутног излагања, посвећеног добрим делом и подсећању на његове војничке заслуге и патње својевремено претрпљене у вијетнамском ратном заробљеништву.

Кад не би знао да је Мекејн припадник владајућих републиканаца, слушалац би лако могао да га сврста у опозиционаре који желе да свргну власт – констатује „Њујорк тајмс”. Како би развејали могућности за такве забуне, демократи су издали саопштење у коме наводе да је за готово 26 година сенатског стажа градио стање у коме је сада Америка као и да је од доласка Буша на власт 2001. „у 90 одсто случајева гласао у складу с његовим курсом”, за који већина анкетираних грађана каже да је „погрешан”. Мекејн, по њима, не представља ништа друго него „Бушов трећи катастрофални мандат, под новим именом”, док им он узвраћа тврдњом да није довољно желети промене, већ да је потребно да се зна како да се изведу, а што је њему, за разлику од ривала, познато – иако то досад није манифестовао.

Најважније је, ипак, да је завршено осмодневно, ове и прошле недеље, надгорњавање двеју страначких конвенција које су и службено прогласиле актере финалног двобоја за председника (и потпредседника) САД – Барака Обаму и Џозефа Бајдена (65) као демократски и Џона Мекејна и Сару Пејлин (44) као републикански тандем. У оба случаја, који ће снаге одмеравати наредна два месеца, приметне су и оригиналности и традиција.

Први пут би на чело САД, после Џона Кенедија 1961. године, дошао један сенатор; Обама је први црнац (мелез – оца Кенијца и мајке, овдашње белкиње) који је тако високо догурао; Мекејн би, ако победи, био најстарији политичар у првом председничком мандату, док би Пејлинова постала прва жена на позицији „човека број 2” у овдашњој хијерархији. Међу таквим куриозитетима опажа се и рутинска ствар: главне улоге у атацима на ривалску страну имају кандидати за потпредседнике, сада Бајден и Пејлинова.

Улога потпредседника добија, пак, ванредно на значају. Због околности – са извесним ризицима – које су наведене као оригиналности председничких кандидата…

М. Пантелић

------------------------------------

Свет, Русија…

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. септембра – Мањи део наступа на изборној конвенцији Мекејн је посветио спољној политици. Оцењујући да „смо суочени с многим претњама у овом опасном свету”, уверавао је да је спреман да се „ухвати у коштац с њима”.

Највише је, у том сегменту, говорио о Русији. Критиковао ју је, нарочито за „инвазију” на Грузију и покушај да „обнови империју”, али је и напоменуо да би, као председник, настојао да с њом успостави такве односе да „не бисмо морали да страхујемо од новог хладног рата”…

------------------------------------

Сара на обуци

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. септембра – Сара Пејлин јесте квалификована за пројектовану јој потпредседничку функцију, тврде њени републиканци, али су јој ипак организовали – ванредну обуку за евентуалне спољнополитичке задатке. Међу онима који ће је упознавати с деликатностима глобалних односа, налази се и „вишезначни” Џозеф Либерман, који је формално и даље члан супарничког демократског табора, мада је чланство у Сенату продужио победом на биралишту као независни кандидат, док у председничким изборима подржава Сариног шефа Мекејна.

Прву лекцију је, Либермановим посредством, примила у овдашњој организацији произраелских лобиста. Биографи гувернерке Аљаске кажу да је досад сасвим ретко бивала на службеним путевима изван САД…

М. П.