Тешко прогнозирати датум укидања виза

У овом тренутку заиста није могућесасвим тачно рећи када ће грађани Србије моћи да путују у земље Европске уније без виза. Одлука о томе зависи од процене Европске комисије да ли Србија испуњава критеријуме који су јој иначе уручени у „мапи пута” за либерализацију визног режима у мају ове године, а она свој први став о спремности Србије за безвизни режим треба да обелодани 15. новембра. Уколикотада добијемо најбољу могућну оцену од овог тела Европске уније, уследиће неминовна процедура, за коју је потребно извесно време.

Стога, ни на први поглед различите изјаве на ову тему потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, да остаје циљвладе да до краја ове године Србија буде стављена на „белу шенгенску листу”, и председника Србије Бориса Тадића, у Бриселу, да очекује да ће током 2009. године бити окончани процеси који ће резултирати стављањем Србије на „белу шенгенску листу”, суштински нису противуречне. Поготову ако томе додамо и објашњење да је наш долазак на ову листу „свакако у изгледу у наредних годину дана”, а које износи нашвеома упућени извор у послове које обавља Србија по том питању.

Наду да ће наша земља до средине новембра обезбедити пуно аргумента за позитивно мишљење Европске комисије подгрева и чињеница да је Влада Србије, пре два дана,усвојила законске предлоге о државној граници и странцима. (Иначе, претходна влада је законо државној граници доставила парламенту у октобру прошле године, али, иако је Скупштина, такорећи, непрекидно заседала до краја године, он није увршћен у дневни ред. С обзиром на то да је уобичајено да свака нова влада повлачи из скупштинске процедуре све законске предлоге које је претходна влада доставила парламенту, и овај се пропис са доласком садашње владе нашао у том „пакету”.)

Поменута два закона су, поред оних раније усвојених – о путним исправама и азилу – изузетно битна за долазак Србије на „белу шенгенску листу”. Али они нису и једини. Оцена о нашој спремности за безвизни режим, заправо, зависи од испуњавања услова који су сврстани у четири велике области. Европски стручњаци анализирају реформе у области јавног реда и безбедности, контроле државне границе и безбедности путних исправа, као и илегалних миграција.

Иначе, пре летњих одмора, тачније 15. јула, Ђелић и председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић договорили су се да до краја септембра парламент усвоји 32 закона као услов за стицање кандидатуре за чланство Србије у Европској унији.

„До сада је требало да буде усвојен укупно 51 закон, али су усвојена само два. Од усвајања преосталих 49 прописа зависи да ли ћемо добити статус кандидата за Европску унију”, објаснио је тада вицепремијер, најављујући да ће влада ускоро усвојити и у скупштинску процедуру вратити 13 закона, међу којима су они о државној граници, странцима, заштити личних карата, сет закона из области трговине и финансија и заштите животне средине, рударства и енергетике.

Пре два дана, потпредседник Ђелић оценио је да није нереално испунити услове из ЕУ, али само уколико рад парламента буде одблокиран.

Има ли, онда, шансе да Скупштина у наредних неколико месеци надмаши саму себе и да у предвиђеном року донесе прописе који се од нас очекују из Брисела? Сарадник Института за политичке студије Миодраг Радојевић каже да је за темпо усвајања закона у парламенту кључан консензус. Показало се да уколико нема консензуса, опозиција врло успешно, може да онемогући или пролонгира усвајање тих закона.

Тумачећи као „позитиван сигнал” чињеницу да радикали после усвајања њиховог амандмана више не оспоравају Закон о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ, Радојевић ипак каже да се са радикалима никад не зна и да су они овога пута „пристали на нешто што на њих не личи”. Да ли је у питању и нека врста изборне стратегије или нешто друго, у овом тренутку, по њему, тешко је рећи.

– Ако се не десе неке изнимне ствари, неке ванредне ситуације, рецимо могућност неког хапшења преосталих хашких оптуженика, ако не буде на Косову неких већих инцидената, онда би се могло констатовати да би новоуспостављени, крхки консензус између радикала и владе могао да допринесе да се по убрзаној процедури усвоје сви они закони за које је у стандардној процедури потребан много дужи рок – каже наш саговорник, наводећи да Србију чекају и крупни инвестициони захвати, па да се ваља надати да ће постојати барем минималан политички слух и опозиционих странака да се макар део тих преузетих обавеза реализује.

Кад је реч о визама, многим нашим грађанима није промакла вест, објављена крајем јула, о томе да је руски премијер Владимир Путин наложио руској полицији да са Црном Гором склопи споразум о условима за безвизни режим путовања до 30 дана.

Иако извор „Политике” упућен у ову проблематику овај потез објашњава чињеницом о руским инвестицијама у Црној Гори и туристичким путовањима и наводи да је Црна Гора земља са мало становника, многи ће се овде, извесно је, запитати да ли ће руска страна укинути визе и за грађане Србије. Питање је занимљиво тим пре што је познато да, на основу одлуке Владе Србије, од 6. марта ове године, грађани Русије могу да путују у Србију вез улазних виза. Тада су руски званичници обећали да ће учинити све да максимално олакшају издавање својих виза за грађане Србије.