Teško prognozirati datum ukidanja viza

U ovom trenutku zaista nije mogućesasvim tačno reći kada će građani Srbije moći da putuju u zemlje Evropske unije bez viza. Odluka o tome zavisi od procene Evropske komisije da li Srbija ispunjava kriterijume koji su joj inače uručeni u „mapi puta” za liberalizaciju viznog režima u maju ove godine, a ona svoj prvi stav o spremnosti Srbije za bezvizni režim treba da obelodani 15. novembra. Ukolikotada dobijemo najbolju mogućnu ocenu od ovog tela Evropske unije, uslediće neminovna procedura, za koju je potrebno izvesno vreme.

Stoga, ni na prvi pogled različite izjave na ovu temu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, da ostaje ciljvlade da do kraja ove godine Srbija bude stavljena na „belu šengensku listu”, i predsednika Srbije Borisa Tadića, u Briselu, da očekuje da će tokom 2009. godine biti okončani procesi koji će rezultirati stavljanjem Srbije na „belu šengensku listu”, suštinski nisu protivurečne. Pogotovu ako tome dodamo i objašnjenje da je naš dolazak na ovu listu „svakako u izgledu u narednih godinu dana”, a koje iznosi našveoma upućeni izvor u poslove koje obavlja Srbija po tom pitanju.

Nadu da će naša zemlja do sredine novembra obezbediti puno argumenta za pozitivno mišljenje Evropske komisije podgreva i činjenica da je Vlada Srbije, pre dva dana,usvojila zakonske predloge o državnoj granici i strancima. (Inače, prethodna vlada je zakono državnoj granici dostavila parlamentu u oktobru prošle godine, ali, iako je Skupština, takoreći, neprekidno zasedala do kraja godine, on nije uvršćen u dnevni red. S obzirom na to da je uobičajeno da svaka nova vlada povlači iz skupštinske procedure sve zakonske predloge koje je prethodna vlada dostavila parlamentu, i ovaj se propis sa dolaskom sadašnje vlade našao u tom „paketu”.)

Pomenuta dva zakona su, pored onih ranije usvojenih – o putnim ispravama i azilu – izuzetno bitna za dolazak Srbije na „belu šengensku listu”. Ali oni nisu i jedini. Ocena o našoj spremnosti za bezvizni režim, zapravo, zavisi od ispunjavanja uslova koji su svrstani u četiri velike oblasti. Evropski stručnjaci analiziraju reforme u oblasti javnog reda i bezbednosti, kontrole državne granice i bezbednosti putnih isprava, kao i ilegalnih migracija.

Inače, pre letnjih odmora, tačnije 15. jula, Đelić i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović dogovorili su se da do kraja septembra parlament usvoji 32 zakona kao uslov za sticanje kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

„Do sada je trebalo da bude usvojen ukupno 51 zakon, ali su usvojena samo dva. Od usvajanja preostalih 49 propisa zavisi da li ćemo dobiti status kandidata za Evropsku uniju”, objasnio je tada vicepremijer, najavljujući da će vlada uskoro usvojiti i u skupštinsku proceduru vratiti 13 zakona, među kojima su oni o državnoj granici, strancima, zaštiti ličnih karata, set zakona iz oblasti trgovine i finansija i zaštite životne sredine, rudarstva i energetike.

Pre dva dana, potpredsednik Đelić ocenio je da nije nerealno ispuniti uslove iz EU, ali samo ukoliko rad parlamenta bude odblokiran.

Ima li, onda, šanse da Skupština u narednih nekoliko meseci nadmaši samu sebe i da u predviđenom roku donese propise koji se od nas očekuju iz Brisela? Saradnik Instituta za političke studije Miodrag Radojević kaže da je za tempo usvajanja zakona u parlamentu ključan konsenzus. Pokazalo se da ukoliko nema konsenzusa, opozicija vrlo uspešno, može da onemogući ili prolongira usvajanje tih zakona.

Tumačeći kao „pozitivan signal” činjenicu da radikali posle usvajanja njihovog amandmana više ne osporavaju Zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, Radojević ipak kaže da se sa radikalima nikad ne zna i da su oni ovoga puta „pristali na nešto što na njih ne liči”. Da li je u pitanju i neka vrsta izborne strategije ili nešto drugo, u ovom trenutku, po njemu, teško je reći.

– Ako se ne dese neke iznimne stvari, neke vanredne situacije, recimo mogućnost nekog hapšenja preostalih haških optuženika, ako ne bude na Kosovu nekih većih incidenata, onda bi se moglo konstatovati da bi novouspostavljeni, krhki konsenzus između radikala i vlade mogao da doprinese da se po ubrzanoj proceduri usvoje svi oni zakoni za koje je u standardnoj proceduri potreban mnogo duži rok – kaže naš sagovornik, navodeći da Srbiju čekaju i krupni investicioni zahvati, pa da se valja nadati da će postojati barem minimalan politički sluh i opozicionih stranaka da se makar deo tih preuzetih obaveza realizuje.

Kad je reč o vizama, mnogim našim građanima nije promakla vest, objavljena krajem jula, o tome da je ruski premijer Vladimir Putin naložio ruskoj policiji da sa Crnom Gorom sklopi sporazum o uslovima za bezvizni režim putovanja do 30 dana.

Iako izvor „Politike” upućen u ovu problematiku ovaj potez objašnjava činjenicom o ruskim investicijama u Crnoj Gori i turističkim putovanjima i navodi da je Crna Gora zemlja sa malo stanovnika, mnogi će se ovde, izvesno je, zapitati da li će ruska strana ukinuti vize i za građane Srbije. Pitanje je zanimljivo tim pre što je poznato da, na osnovu odluke Vlade Srbije, od 6. marta ove godine, građani Rusije mogu da putuju u Srbiju vez ulaznih viza. Tada su ruski zvaničnici obećali da će učiniti sve da maksimalno olakšaju izdavanje svojih viza za građane Srbije.