„Пекиншка патка” на турнеји по Србији

Нови Сад – Култни новосадски панк бенд „Пекиншка патка” ускоро креће на турнеју по Србији, а прва станица је Земун, где ће концерт одржати вечерас у Фест клубу. „Патка” је подмлађена са три нова члана, а од оригиналне поставе ту су гитариста Сретен Ковачевић Срета и бубњар Ласло Пихлер Цила (Ширал Пури).

Сретен Ковачевић, један од оснивача групе, каже за „Политику” да су нови чланови Сава, Немања и Стефан, сви из Новог Сада, али не открива више од ових типичних српских средњовековних имена.

– Не желимо формалности. Ни мене не зову другачије него Срета, а бубњар је Цила. И ја се исто грозим „кам бекова” маторих музичара, али то јесте неки наш излаз. Марки Рамон, кад је наступао на Егзиту, био је сам, за бубњевима, а остали су сви били млади. У том смислу, имамо свежу крв и кога да изнесе сву ту енергију, пренесе је новим генерацијама – објашњава овај гитариста за наш лист.

Он је истакао да је ово после „Егзита” 2008. први званични наступ у Београду и да ће ускоро моћи да их чују и фанови широм Србије. Њихова мисија, поручује, јесте и афирмација панк и рок музике.

Са новом младом екипом поново, каже, деру рок. Прошлог пролећа имали су ексклузивни концерт у новосадском студентском културном центру „Фабрика”, а онда је јесенас стигла и књига „Човек патка”, о настанку бенда и причама које су пратиле овај југословенски културни феномен. Вечну славу су им донели ексцентрични и скандалозни наступи који су изазвали изненађење, шок, збуњеност и гађење.

На питање шта су спремили за нови наступ, Ковачевић каже да њихов концерт увек траје 45 минута, колико и први албум „Плитка поезија”.

– Нико не свира краће од нас! То буде: ду-ду-ду, предгрупа, ми, ћао! Нема нових песама, наопако, ко има још живаца за то. Тај концерт треба доживети као провод и нема ту филозофије, као нових ствари – каже и додаје да ће пре њих бити ретро-панк, а најављен је „Бласт 77”.

Наступ је у земунском Фест клубу, где ће бенд извести и хитове „Патке”: „Боље да носим кратку косу” и „Бити ружан, паметан и млад”, који су до данас остали поруке бунта и генерацијског јаза. За ове две нумере, млади новосадски композитор Љубомир Милановић урадио је аранжмане за гудачки квартет, а изведени су на промоцији књиге.