Инфлација достигла 16,2 одсто

Годишња инфлација достигла је 16,2 одсто и толико су повећане цене на мало од марта прошле године. Инфлација је на прошломесечном, фебруарском нивоу, када је износила 16,1 проценат. Међутим, чињеница је да се она ипак не смирује. Да ли ће ово бити њен врх показаће време. Подсећања ради, оцене Народне банке Србије су да ће поскупљења достићи врхунац у првом кварталу 2023, а да се након тога очекује пад инфлације и да ће она крајем године бити упола нижа него на почетку.

Из Републичког завода за статистику саопштено је јуче да су потрошачке цене у марту 2023, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане за 16,2 одсто, док су у поређењу са децембром 2022. у просеку веће за 3,7 процената. Цене производа и услуга личне потрошње у марту 2023, у односу на фебруар 2023, у просеку су повећане за 0,9 одсто.

Када се погледа шта је највише поскупело од прошлог марта то је и овог пута храна са растом од 25,4 процента. Лидер у повећању цена су млеко, сир и јаја с растом од 42,2 одсто. Хлеб и житарице поскупели су 25,2, месо 19,1, риба 26,7, уље и масти 23,8, воће 18,1, а поврће чак 33,4 процента.

За годину дана становање са повећаним ценама воде, струје, гаса, поскупело је 23,1 одсто.

Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у марту 2023. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама храна и безалкохолна пића од 1,8 процената, опрема за стан и текуће одржавање 1,4 одсто, здравље и ресторани и хотели за по 1,2, комуникације и одећа и обућа за по 0,5, алкохолна пића и дуван 0,4, транспорт 0,2 и у групама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива и образовање за по 0,1 одсто. Пад цена био је само у групи рекреација и култура од 0,7 процената. Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.

Борба против инфлације је у надлежности Народне банке и она је прошле седмице повећала референтну камату на шест одсто, за 0,25 процената. Тада је оцењено да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како се не би повећала инфлациона очекивања.

И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је раст ових цена у највећој мери последица дешавања у међународном окружењу. Базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у фебруару је износила 11,1 одсто међугодишње, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса. Према актуелној фебруарској средњорочној пројекцији, предвиђа се да ће се међугодишња инфлација од наредног тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатни пад у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни и да се средином 2024. године врати у границе циља. У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делују досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.