Inflacija dostigla 16,2 odsto

Godišnja inflacija dostigla je 16,2 odsto i toliko su povećane cene na malo od marta prošle godine. Inflacija je na prošlomesečnom, februarskom nivou, kada je iznosila 16,1 procenat. Međutim, činjenica je da se ona ipak ne smiruje. Da li će ovo biti njen vrh pokazaće vreme. Podsećanja radi, ocene Narodne banke Srbije su da će poskupljenja dostići vrhunac u prvom kvartalu 2023, a da se nakon toga očekuje pad inflacije i da će ona krajem godine biti upola niža nego na početku.

Iz Republičkog zavoda za statistiku saopšteno je juče da su potrošačke cene u martu 2023, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 16,2 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2022. u proseku veće za 3,7 procenata. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu 2023, u odnosu na februar 2023, u proseku su povećane za 0,9 odsto.

Kada se pogleda šta je najviše poskupelo od prošlog marta to je i ovog puta hrana sa rastom od 25,4 procenta. Lider u povećanju cena su mleko, sir i jaja s rastom od 42,2 odsto. Hleb i žitarice poskupeli su 25,2, meso 19,1, riba 26,7, ulje i masti 23,8, voće 18,1, a povrće čak 33,4 procenta.

Za godinu dana stanovanje sa povećanim cenama vode, struje, gasa, poskupelo je 23,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića od 1,8 procenata, oprema za stan i tekuće održavanje 1,4 odsto, zdravlje i restorani i hoteli za po 1,2, komunikacije i odeća i obuća za po 0,5, alkoholna pića i duvan 0,4, transport 0,2 i u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i obrazovanje za po 0,1 odsto. Pad cena bio je samo u grupi rekreacija i kultura od 0,7 procenata. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Borba protiv inflacije je u nadležnosti Narodne banke i ona je prošle sedmice povećala referentnu kamatu na šest odsto, za 0,25 procenata. Tada je ocenjeno da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako se ne bi povećala inflaciona očekivanja.

I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, predviđa se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatni pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluju dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.