Кон­ти­ћу че­ти­ри го­ди­не за­тво­ра за пре­би­ја­ње Ман­ди­ћа

Но­ви Сад – Иван Кон­тић (33) ко­јем се пред Ви­шим су­дом у Но­вом Са­ду су­ди­ло за по­ку­шај уби­ства Ми­ља­на Ман­ди­ћа, про­гла­шен је ју­че кри­вим за на­но­ше­ње те­шке по­вре­де и осу­ђен је на че­ти­ри го­ди­не за­тво­ра. Кон­ти­ћу је уки­нут при­твор у ко­ме се на­ла­зи две и по го­ди­не, от­ка­ко је био ухап­шен у Под­го­ри­ци 11. ок­то­бра 2020. и из­ру­чен Ср­би­ји ко­ја га је тра­жи­ла по по­тер­ни­ци због по­ку­ша­ја уби­ства Ман­ди­ћа.

Под­се­ти­мо, реч је о до­га­ђа­ју од 24. ав­гу­ста 2020. Сви­ре­пост пре­би­ја­ња Ман­ди­ћа и за­тим ло­мље­ња по­длак­ти­це док он бес­по­моћ­но ле­жи обо­рен, згро­зи­ла је јав­ност ка­да је ви­део-сни­мак до­спео на дру­штве­не мре­же, а ти­ме је ујед­но скре­ну­та па­жња и на рад по­ли­ци­је. Пре­су­ду је у суд­ни­ци из­ре­кла су­ди­ја На­та­ша Вој­но­вић, пред­сед­ни­ца суд­ског ве­ћа ко­је је у истом по­ступ­ку осло­бо­ди­ло дво­ји­цу окри­вље­них. Ог­њен Ле­ђа­нац осло­бо­ђен је за уче­ство­ва­ње у ту­чи, јер суд ни­је на­шао све еле­мен­те тог кри­вич­ног де­ла, или пре­ма ре­чи­ма су­ди­је, у оп­ту­жни­ци не­ма опи­са ту­че – ни­су на­ве­де­не рад­ње оште­ће­ног. Сход­но то­ме је и Лу­ка Ву­кај­ло­вић осло­бо­ђен оп­ту­жбе за по­ма­га­ње на­кон кри­вич­ног де­ла.

Из ма­ле суд­ни­це пу­не адво­ка­та, бра­ни­о­ци окри­вље­них иза­шли су по­сле об­ја­ве пре­су­де вид­но за­до­вољ­ни, јер су од по­чет­ка про­це­са твр­ди­ли да се ни­је реч о по­ку­ша­ју уби­ства. Кон­тић је са­да по­слат у кућ­ни при­твор уз елек­трон­ски над­зор, до упу­ћи­ва­ња на из­др­жа­ва­ње ка­зне. За­бра­ње­но му је на­пу­шта­ње ста­на, а су­ди­ја му је скре­ну­ла па­жњу „да бу­де па­ме­тан” и не учи­ни су­прот­но. Ка­зна ће об­у­хва­ти­ти и вре­ме ко­је је про­вео у при­тво­ру.

Обра­зла­жу­ћи пре­су­ду, су­ди­ја Вој­но­вић је на­ве­ла да ни­је до­ка­за­но кри­вич­но де­ло по­ку­ша­ја уби­ства.

„Не­ћу ре­ћи да је ви­део-сни­мак нај­ва­жни­ји, али је је­дан од до­ка­за”, на­по­ме­ну­ла је су­ди­ја. До­да­ла је да га је суд­ско ве­ће де­таљ­но гле­да­ло, од до­ла­ска тро­ји­це му­шка­ра­ца пред кла­ди­о­ни­цу у Фу­то­шкој ули­ци, пре­ко ви­ше уда­ра­ца у гла­ву и те­ло ко­је је Кон­тић за­дао Ман­ди­ћу ко­ји је пао, али суд не зна да ли он ле­жи при све­сти.

Суд ни­је при­хва­тио од­бра­ну Кон­ти­ћа да се са­мо бра­нио јер је на­вод­но Ман­дић у тор­би­ци но­сио пи­штољ. До­га­ђај је по­чео, на­и­ме, по­вла­че­њем тор­би­це са Ман­ди­ћа. Суд сма­тра и да Кон­тић ни­је имао од че­га да се бра­ни јер осо­ба ко­ју је уда­рао ни­је пру­жа­ла от­пор.

За­кон ина­че про­пи­су­је ка­зну за­тво­ра за на­но­ше­ње те­шке по­вре­де од шест ме­се­ци до пет го­ди­на, а Кон­ти­ћу су за од­ре­ђи­ва­ње че­тво­ро­го­ди­шње санк­ци­је узе­те у об­зир оте­жа­ва­ју­ће окол­но­сти то што је три­пут осу­ђи­ван, као и што ње­го­во, ка­ко је су­ди­ја на­ве­ла, ком­плет­но по­на­ша­ње то­ком до­га­ђа­ја ука­зу­је на ве­ли­ку упор­ност и бру­тал­ност на јав­ном ме­сту, у при­су­ству ве­ћег бро­ја љу­ди.

Суд ни­је по­ве­ро­вао Кон­ти­ћу да је на­пу­стио Ср­би­ју и ушао у Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну да по­се­ти ро­ди­те­ље 24. ав­гу­ста 2020, баш те но­ћи на­кон до­га­ђа­ја у Но­вом Са­ду. Опа­сност од бек­ства и да­ље, пре­ма оце­ни су­да, сто­ји као окол­ност за при­твор.

Ту­жи­ла­штво на­ја­ви­ло жал­бу

Ви­ше јав­но ту­жи­ла­штво (ВЈТ) у Но­вом Са­ду не­за­до­вољ­но је до­не­том од­лу­ком су­да и из­ја­ви­ће жал­бу дру­го­сте­пе­ном су­ду, на­ја­ви­ла је упра­ва ВЈТ. Жал­ба ће би­ти из­ја­вље­на у од­но­су на од­лу­ку за све оп­ту­же­не, пре све­га на оп­ту­же­ног Кон­ти­ћа, за ко­га је суд из­ме­нио оп­ту­жни­цу и осу­дио га за те­шку по­вре­ду, а не за по­ку­шај уби­ства, за шта га је те­ре­ти­ла оп­ту­жба.

На­су­прот пр­во­сте­пе­ном су­ду, ту­жи­ла­штво сма­тра да је из­ве­де­ним до­ка­зи­ма не­сум­њи­во утвр­ђе­но да су оп­ту­же­ни Ле­ђа­нац и Ву­кај­ло­вић из­вр­ши­ли кри­вич­на де­ла за ко­ја су оп­ту­же­ни. Ту­жи­ла­штво је на­ја­ви­ло и жал­бу због уки­да­ња при­тво­ра Кон­ти­ћу и од­ре­ђе­ња бла­же ме­ре.

Ман­дић: Срам­на пре­су­да

Пре­ту­че­ни мла­дић, Ми­љан Ман­дић са­оп­штио је да се на­да да ће Апе­ла­ци­о­ни суд пра­вич­но пре­и­на­чи­ти ову пре­су­ду, ко­ју је на­звао срам­ном.

– Не­ве­ро­ват­но де­лу­је да се чи­ње­ни­ца од не­ко­ли­ко де­се­ти­на уда­ра­ца у гла­ву, од че­га је са­мо де­се­так би­ло у мо­мен­ти­ма ка­да сам био без све­сти, од осо­бе ко­ја је би­ла ре­пре­зен­та­ти­вац у бо­ри­лач­ком спор­ту не ка­рак­те­ри­ше као по­ку­шај уби­ства. Шта је био циљ уда­ра­ња чо­ве­ка у гла­ву ко­ји је без све­сти, ако не то? Још не­ве­ро­ват­ни­је де­лу­је чи­ње­ни­ца да су по­ма­га­чи од ко­јих ме је је­дан ви­ше пу­та с ле­ђа уда­рио пе­сни­цом у гла­ву и по­мо­гао да ме обо­ре, а ка­сни­је и не­ко­ли­ко пу­та шут­нуо у гла­ву, а дру­ги му по­мо­гао да по­бег­не, осло­бо­ђе­ни. Овом пре­су­дом, су­ди­ја На­та­ша Вој­но­вић, не са­мо да је да­ла ве­тар у ле­ђа спро­во­ђе­њу на­си­ља и не­ка­жња­ва­њу ви­ше­стру­ких по­врат­ни­ка за слич­на де­ла, већ је по­ру­чи­ла и ме­ни и мо­јој по­ро­ди­ци, да ни­ка­кву за­шти­ту од др­жа­ве не мо­же­мо да оче­ку­је­мо – ка­зао је 

Д.Ч