Моравјецки испод скута Вашингтона поручио Макрону: Пољска је лидер нове Европе
Емануел Макрон не би да буде амерички вазал, Матуеш Моравјецки отворено хоће, а Олаф Шолц би, изгледа, да седи на две столице.
Француски председник је из Амстердама поновио оно што је поручио по повратку из Кине – да Европа не треба да буде ничији послушни следбеник и да има право да „мисли својом главом”. За то време пољски премијер је с друге стране Атлантика минирао Макронову визију стратешке аутономије ЕУ, заговарајући стратешко партнерство са САД.
„Варшава и Вашингтон говоре апсолутно једним гласом и надам се да ће и Брисел говорити једним гласом”, поручио је Матеуш Моравјецки из Вашингтона, преноси пољски портал НФП.
Руски напад на Украјину само је потврдио дуготрајне сумње Варшаве према правим намерама свог историјског непријатеља, којег Моравјецки види као „поново рођену империју зла на истоку”, која прети не само Европи, већ и целом свету. Због тога се пољски премијер није устручавао да упре прст у Париз и Берлин, јер по њему нису схватали какву претњу представља Кремљ.
„Стара Европа је веровала у споразум с Русијом, а стара Европа је пропала”, рекао је отворено Матеуш Моравјецки на заједничкој конференцији за новинаре с потпредседницом САД Камалом Харис и додао: „Али постоји нова Европа – Европа која памти шта је био руски комунизам. А Пољска је лидер ове нове Европе.”
И док је америчка потпредседница Камала Харис у Белој кући у разговору с Моравјецким хвалила Пољску као „цењеног савезника, партнера и пријатеља”, шефица немачке дипломатије Аналена Бербок је паковала кофере за Пекинг. Отишла је у Кину, како неки сматрају, у контролу штете због „прашине” коју је Макрон дигао својим изјавама о „трећем путу ЕУ” и тајванској кризи.
„Не видим алтернативу САД, а ми смо овде апсолутно на истој таласној дужини, за изградњу још ближег савеза с Американцима. Ако земље западно од Пољске то мање разумеју, то је вероватно због историјских околности”, рекао је Моравјецки током посете САД.
Да у пољском руководству нема разлике у мишљењу кад је реч о сарадњи с Вашингтоном, потврђује и Марцин Пшидач, спољнополитички саветник председника Анджеја Дуде. Он је за пољски радио Зет рекао да се апсолутно не слаже с француским председником, додајући како идеја о стратешкој аутономији коју гура Макрон има за циљ пресецање веза између Европе и САД: „Верујемо да је Европи потребно више Америке. Желимо више сарадње са САД на партнерским основама.”
За разлику од Француске, која је деценијама мање или више била „нарогушена” према идеји безбедносног ослањања Европе на САД, Пољска је традиционално један од најоданијих америчких савезника на Старом континенту. У међувремену Варшава је почела да се разилази с Немачком у вези с још једним питањем – атомском енергијом. Док Немачка сутра дефинитивно гаси и последња три нуклеарна реактора, пољски премијер најављује пројекат грађења шест нуклеарки америчке компаније „Вестингхаус”.
И пре рата у Украјини Варшава се годинама снажно залагала за стационирање америчких трупа на њеној територији, а склопила је и вредне уговоре о набавци оружја. Пољска влада је недавно потписала уговор вредан 1,4 милијарде долара за куповину друге серије тенкова „абрамс”, а пристала је и да потроши 4,6 милијарди долара за набавку борбених авиона Ф-35. Сада, како најављује, намерава и да производи муницију с осиромашеним уранијумом за америчке тенкове.
Пољска не крије да хоће да изгради најјачу војску у Европи. Зато Моравјецки и наглашава потребу да његова земља сарађује с најнапреднијом одбрамбеном индустријом на свету – америчком. Варшава жели да и остале европске земље следе пољски пример и испуне захтев НАТО-а – издвајање два одсто БДП за војску, што је циљ који испуњава само седам чланица алијансе, али не и Француска и Немачка.
И док Моравјецки и Макрон „одмеравају снаге” како би видели ко би могао да буде главни у Европи, Олаф Шолц шаље у Пекинг Аналену Бербок да појасни ставове Берлина кад је реч о тајванској кризи. Неки сматрају да је то ризичан потез, јер је њен спољнополитички поглед на другу економију света близак ономе који заговара шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен: Кина је за ЕУ „три у један” – партнер, конкурент, али и системски ривал. Али у позиционирању Берлина у новонасталим геополитичким тензијама између Запада и Пекинга, Бербокова ће морати да води рачуна да су немачка и кинеска привреда веома испреплетене.
Економиста Карстен Бжески из холандске ИНГ банке упозорава за Ројтерс да је немачка привреда екстремно зависна од кинеских сировина и полупроизвода, истичући да је „та зависност много већа него што од Кине зависе америчка и француска економија”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
