Mo­ra­vjec­ki is­pod sku­ta Va­šing­to­na po­ru­čio Ma­kro­nu: Polj­ska je li­der no­ve Evro­pe

Ema­nu­el Ma­kron ne bi da bu­de ame­rič­ki va­zal, Ma­tu­eš Mo­ra­vjec­ki otvo­re­no ho­će, a Olaf Šolc bi, iz­gle­da, da se­di na dve sto­li­ce.

Fran­cu­ski pred­sed­nik je iz Am­ster­da­ma po­no­vio ono što je po­ru­čio po po­vrat­ku iz Ki­ne – da Evro­pa ne tre­ba da bu­de ni­či­ji po­slu­šni sled­be­nik i da ima pra­vo da „mi­sli svo­jom gla­vom”. Za to vre­me polj­ski pre­mi­jer je s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka mi­ni­rao Ma­kro­no­vu vi­zi­ju stra­te­ške auto­no­mi­je EU, za­go­va­ra­ju­ći stra­te­ško part­ner­stvo sa SAD.

„Var­ša­va i Va­šing­ton go­vo­re ap­so­lut­no jed­nim gla­som i na­dam se da će i Bri­sel go­vo­ri­ti jed­nim gla­som”, po­ru­čio je Ma­te­uš Mo­ra­vjec­ki iz Va­šing­to­na, pre­no­si polj­ski por­tal NFP.

Ru­ski na­pad na Ukra­ji­nu sa­mo je po­tvr­dio du­go­traj­ne sum­nje Var­ša­ve pre­ma pra­vim na­me­ra­ma svog isto­rij­skog ne­pri­ja­te­lja, ko­jeg Mo­ra­vjec­ki vi­di kao „po­no­vo ro­đe­nu im­pe­ri­ju zla na is­to­ku”, ko­ja pre­ti ne sa­mo Evro­pi, već i ce­lom sve­tu. Zbog to­ga se polj­ski pre­mi­jer ni­je ustru­ča­vao da upre prst u Pa­riz i Ber­lin, jer po nje­mu ni­su shva­ta­li ka­kvu pret­nju pred­sta­vlja Kremlj.

„Sta­ra Evro­pa je ve­ro­va­la u spo­ra­zum s Ru­si­jom, a sta­ra Evro­pa je pro­pa­la”, re­kao je otvo­re­no Ma­te­uš Mo­ra­vjec­ki na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re s pot­pred­sed­ni­com SAD Ka­ma­lom Ha­ris i do­dao: „Ali po­sto­ji no­va Evro­pa – Evro­pa ko­ja pam­ti šta je bio ru­ski ko­mu­ni­zam. A Polj­ska je li­der ove no­ve Evro­pe.”

I dok je ame­rič­ka pot­pred­sed­ni­ca Ka­ma­la Ha­ris u Be­loj ku­ći u raz­go­vo­ru s Mo­ra­vjec­kim hva­li­la Polj­sku kao „ce­nje­nog sa­ve­zni­ka, part­ne­ra i pri­ja­te­lja”, še­fi­ca ne­mač­ke di­plo­ma­ti­je Ana­le­na Ber­bok je pa­ko­va­la ko­fe­re za Pe­king. Oti­šla je u Ki­nu, ka­ko ne­ki sma­tra­ju, u kon­tro­lu šte­te zbog „pra­ši­ne” ko­ju je Ma­kron di­gao svo­jim iz­ja­va­ma o „tre­ćem pu­tu EU” i taj­van­skoj kri­zi.

„Ne vi­dim al­ter­na­ti­vu SAD, a mi smo ov­de ap­so­lut­no na is­toj ta­la­snoj du­ži­ni, za iz­grad­nju još bli­žeg sa­ve­za s Ame­ri­kan­ci­ma. Ako ze­mlje za­pad­no od Polj­ske to ma­nje raz­u­me­ju, to je ve­ro­vat­no zbog isto­rij­skih okol­no­sti”, re­kao je Mo­ra­vjec­ki to­kom po­se­te SAD.

Da u polj­skom ru­ko­vod­stvu ne­ma raz­li­ke u mi­šlje­nju kad je reč o sa­rad­nji s Va­šing­to­nom, po­tvr­đu­je i Mar­cin Pši­dač, spolj­no­po­li­tič­ki sa­vet­nik pred­sed­ni­ka And­že­ja Du­de. On je za polj­ski ra­dio Zet re­kao da se ap­so­lut­no ne sla­že s fran­cu­skim pred­sed­ni­kom, do­da­ju­ći ka­ko ide­ja o stra­te­škoj auto­no­mi­ji ko­ju gu­ra Ma­kron ima za cilj pre­se­ca­nje ve­za iz­me­đu Evro­pe i SAD: „Ve­ru­je­mo da je Evro­pi po­treb­no vi­še Ame­ri­ke. Že­li­mo vi­še sa­rad­nje sa SAD na part­ner­skim osno­va­ma.”

Za raz­li­ku od Fran­cu­ske, ko­ja je de­ce­ni­ja­ma ma­nje ili vi­še bi­la „na­ro­gu­še­na” pre­ma ide­ji bez­bed­no­snog osla­nja­nja Evro­pe na SAD, Polj­ska je tra­di­ci­o­nal­no je­dan od naj­o­da­ni­jih ame­rič­kih sa­ve­zni­ka na Sta­rom kon­ti­nen­tu. U me­đu­vre­me­nu Var­ša­va je po­če­la da se ra­zi­la­zi s Ne­mač­kom u ve­zi s još jed­nim pi­ta­njem – atom­skom ener­gi­jom. Dok Ne­mač­ka su­tra de­fi­ni­tiv­no ga­si i po­sled­nja tri nu­kle­ar­na re­ak­to­ra, polj­ski pre­mi­jer na­ja­vlju­je pro­je­kat gra­đe­nja šest nu­kle­ar­ki ame­rič­ke kom­pa­ni­je „Ve­sting­ha­us”.

I pre ra­ta u Ukra­ji­ni Var­ša­va se go­di­na­ma sna­žno za­la­ga­la za sta­ci­o­ni­ra­nje ame­rič­kih tru­pa na nje­noj te­ri­to­ri­ji, a sklo­pi­la je i vred­ne ugo­vo­re o na­bav­ci oruž­ja. Polj­ska vla­da je ne­dav­no pot­pi­sa­la ugo­vor vre­dan 1,4 mi­li­jar­de do­la­ra za ku­po­vi­nu dru­ge se­ri­je ten­ko­va „abrams”, a pri­sta­la je i da po­tro­ši 4,6 mi­li­jar­di do­la­ra za na­bav­ku bor­be­nih avi­o­na F-35. Sa­da, ka­ko na­ja­vlju­je, na­me­ra­va i da pro­iz­vo­di mu­ni­ci­ju s osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom za ame­rič­ke ten­ko­ve.

Polj­ska ne kri­je da ho­će da iz­gra­di naj­ja­ču voj­sku u Evro­pi. Za­to Mo­ra­vjec­ki i na­gla­ša­va po­tre­bu da nje­go­va ze­mlja sa­ra­đu­je s naj­na­pred­ni­jom od­bram­be­nom in­du­stri­jom na sve­tu – ame­rič­kom. Var­ša­va že­li da i osta­le evrop­ske ze­mlje sle­de polj­ski pri­mer i is­pu­ne zah­tev NA­TO-a – iz­dva­ja­nje dva od­sto BDP za voj­sku, što je cilj ko­ji is­pu­nja­va sa­mo se­dam čla­ni­ca ali­jan­se, ali ne i Fran­cu­ska i Ne­mač­ka.

I dok Mo­ra­vjec­ki i Ma­kron „od­me­ra­va­ju sna­ge”  ka­ko bi vi­de­li ko bi mo­gao da bu­de glav­ni u Evro­pi, Olaf Šolc ša­lje u Pe­king Ana­le­nu Ber­bok da po­ja­sni sta­vo­ve Ber­li­na kad je reč o taj­van­skoj kri­zi. Ne­ki sma­tra­ju da je to ri­zi­čan po­tez, jer je njen spolj­no­po­li­tič­ki po­gled na dru­gu eko­no­mi­ju sve­ta bli­zak ono­me ko­ji za­go­va­ra še­fi­ca Evrop­ske ko­mi­si­je Ur­su­la fon der La­jen: Ki­na je za EU „tri u je­dan” – part­ner, kon­ku­rent, ali i si­stem­ski ri­val. Ali u po­zi­ci­o­ni­ra­nju Ber­li­na u no­vo­na­sta­lim ge­o­po­li­tič­kim ten­zi­ja­ma iz­me­đu Za­pa­da i Pe­kin­ga, Ber­bo­ko­va će mo­ra­ti da vo­di ra­ču­na da su ne­mač­ka i ki­ne­ska pri­vre­da ve­o­ma is­pre­ple­te­ne.

Eko­no­mi­sta Kar­sten Bže­ski iz ho­land­ske ING ban­ke upo­zo­ra­va za Roj­ters da je ne­mač­ka pri­vre­da eks­trem­no za­vi­sna od ki­ne­skih si­ro­vi­na i po­lu­pro­i­zvo­da, is­ti­ču­ći da je „ta za­vi­snost mno­go ve­ća ne­go što od Ki­ne za­vi­se ame­rič­ka i fran­cu­ska eko­no­mi­ja”.