У ЕУ за 15 година угашено више од пет милиона газдинстава

У Европској унији је у 2020. години било 9,1 милион пољопривредних газдинстава. Ово је за 37 одсто или 5,3 милиона мање него у 2005, процене су Европског завода за статистику (Евростат).

Према тим подацима, било је 2,6 милиона мање мешовитих пољопривредних газдинстава, 1,6 милиона оних специјализованих за сточарство, као и 0,9 милиона мање газдинстава за узгој усева.

Половина коришћене пољопривредне површине земаља Европске уније или 52 одсто, налазила се на фармама специјализованим за усеве. Једна трећина или 33 процента припадала је сточарским, а остатак од 15 одсто мешовитој производњи. У многим источноевропским земљама уочен је велики број ратарских имања, преноси „Агроклуб”.

У Бугарској (73 одсто), Мађарској (72) и Румунији (67). Слично је и у медитеранским земљама попут Грчке (74 одсто), Малте (63) и Хрватске (61). Ово је често указивало на повољне услове за узгој појединих врста житарица, воћа и маслина. Сточарске фарме биле су заступљеније у неколико земаља северозападне Европе, као што су Луксембург (82 процента свих фарми), Ирска (79) и Холандија (58).

Каква је ситуација у Србији прецизније ћемо знати после пописа пољопривреде који ће бити обављен од 1. октобра до 15. децембра ове године. Организоваће га и спровести Републички завод за статистику, уз подршку Европске уније, а у оквиру пројекта ИПА 2018. Много тога могло би да буде јасније и пре захваљујући електронској евиденцији пољопривредних газдинстава е-аграр”, која је у формирању. Према ранијим најавама, пописом ће бити обухваћена сва породична пољопривредна газдинства, као и она у власништву предузетника и правних лица. У Републици Србији, према попису из 2012. била су 631.552 пољопривредна газдинства, при чему је највише било регистровано у регионима Шумадије и западне Србије.

Резултати анкете о структури пољопривредних газдинстава из 2018. показали су да је тада било регистровано 569.310 газдинстава или за 9,9 одсто мање у односу на попис 2012. године. Површина коришћеног пољопривредног земљишта износила је 3.476.788 хектара што је 1,1 проценат више у поређењу са претходним пописом. Највећи раст био је у регионима јужне и источне Србије. Како је „Политика” тада известила, просечна величина ораница и башта била је 4,5 хектара, што је 13,5 одсто већа површина по газдинству него седам година раније. Највећи пораст величине газдинстава забележен је у Средњобанатском округу.

Мање од два хектара обрађивала су 217.682 газдинства. Од 10 газдинстава, осам се бавило сточарством што је непромењена ситуација у односу на раније. Највећи број оних који се баве сточарством живело је у Мачванској области.