U EU za 15 godina ugašeno više od pet miliona gazdinstava

U Evropskoj uniji je u 2020. godini bilo 9,1 milion poljoprivrednih gazdinstava. Ovo je za 37 odsto ili 5,3 miliona manje nego u 2005, procene su Evropskog zavoda za statistiku (Evrostat).

Prema tim podacima, bilo je 2,6 miliona manje mešovitih poljoprivrednih gazdinstava, 1,6 miliona onih specijalizovanih za stočarstvo, kao i 0,9 miliona manje gazdinstava za uzgoj useva.

Polovina korišćene poljoprivredne površine zemalja Evropske unije ili 52 odsto, nalazila se na farmama specijalizovanim za useve. Jedna trećina ili 33 procenta pripadala je stočarskim, a ostatak od 15 odsto mešovitoj proizvodnji. U mnogim istočnoevropskim zemljama uočen je veliki broj ratarskih imanja, prenosi „Agroklub”.

U Bugarskoj (73 odsto), Mađarskoj (72) i Rumuniji (67). Slično je i u mediteranskim zemljama poput Grčke (74 odsto), Malte (63) i Hrvatske (61). Ovo je često ukazivalo na povoljne uslove za uzgoj pojedinih vrsta žitarica, voća i maslina. Stočarske farme bile su zastupljenije u nekoliko zemalja severozapadne Evrope, kao što su Luksemburg (82 procenta svih farmi), Irska (79) i Holandija (58).

Kakva je situacija u Srbiji preciznije ćemo znati posle popisa poljoprivrede koji će biti obavljen od 1. oktobra do 15. decembra ove godine. Organizovaće ga i sprovesti Republički zavod za statistiku, uz podršku Evropske unije, a u okviru projekta IPA 2018. Mnogo toga moglo bi da bude jasnije i pre zahvaljujući elektronskoj evidenciji poljoprivrednih gazdinstava e-agrar”, koja je u formiranju. Prema ranijim najavama, popisom će biti obuhvaćena sva porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i ona u vlasništvu preduzetnika i pravnih lica. U Republici Srbiji, prema popisu iz 2012. bila su 631.552 poljoprivredna gazdinstva, pri čemu je najviše bilo registrovano u regionima Šumadije i zapadne Srbije.

Rezultati ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. pokazali su da je tada bilo registrovano 569.310 gazdinstava ili za 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta iznosila je 3.476.788 hektara što je 1,1 procenat više u poređenju sa prethodnim popisom. Najveći rast bio je u regionima južne i istočne Srbije. Kako je „Politika” tada izvestila, prosečna veličina oranica i bašta bila je 4,5 hektara, što je 13,5 odsto veća površina po gazdinstvu nego sedam godina ranije. Najveći porast veličine gazdinstava zabeležen je u Srednjobanatskom okrugu.

Manje od dva hektara obrađivala su 217.682 gazdinstva. Od 10 gazdinstava, osam se bavilo stočarstvom što je nepromenjena situacija u odnosu na ranije. Najveći broj onih koji se bave stočarstvom živelo je u Mačvanskoj oblasti.