Три медаље по мери стручњака

Олимпијски комитет Србије чека извештаје спортских савеза чији су спортисти учествовали у Пекингу да би, заједно са представницима државе када је у питању финансирање наших олимпијаца, донео оцену учешћа спортиста Србије на 29. летњим олимпијским играма.

Оцена ће, највероватније бити повољна, а ево и зашто.

– Ми смо у Пекингу имали два подједнако важна циља – спортски и, да тако кажем промотивни. Желели смо да са што већим бројем спортиста учествујемо на Играма и тако промовишемо државу која се после 96 година вратила на Олимпијске игре. Због тога смо у Пекинг водили све спортисте који су испунили норме, а то смо могли захваљујући чињеници да је пут и боравак спортиста у највећем делу финансирао Међународни олимпијски комитет, надокнадом дела путних трошкова и апсолутним покривањем боравка у Олимпијском селу. У оквиру тог основног циља био је и спортски, а то је освајање првих олимпијских медаља под именом и обележјима Србије. И у једном и у другом смо успели – каже Предраг Манојловић, генерални секретар ОКС.

И стручна предикција резултата наших спортиста у Пекингу је потврђена.

– Пројектом „Пекинг 2008“ предвиђено је да у Пекингу имамо око 90 спортиста и да наше спортске моћи могу да донесу три медаље. Пројекат је настао почетком 2006. је на основу стручних предлога и сагледавања ситуације свих спортских савеза олимпијских спортова, које је усвојила Програмска комисија у којој су стручни руководиоци и савезни тренери и свих спортских савеза, да тако кажем труст мозгова нашег спорта. Пројекат је разрађен у програме за сваки спорт, а кад су у питању појединачни спортови и за сваког појединачног спортисту, а за њихову реализацију добили смо до државе 78 милиона динара у прошлој и 138 милиона у овој години – наводи Манојловић, а јавности је добро познато да су, први пут после много времена, спортски савези и спортисти могли да спроведу све договорене програме.

И то није све. Направљен је и корак даље – ка Лондону 2012.

– Програмима смо поред олимпијских кандидата и потенцијалних олимпијских кандидата обухватили и олимпијске наде, укључили у финансирање јуниорског спорта и из тога су произашли и сјајни резултати наших младих пливача и атлетичара на јуниорским шампионатима, који су уједно и испунили олимпијске норме за Пекинг, учествовали на Играма и стекли драгоцено искуство за 2012. годину. Тиме, практично за њих је већ почео нови олимпијски циклус – сматра генерални секретар ОКС.

Поред тога сачињен је, опет први пут, посебан програм аклиматизационих припрема за десеторо потенцијалних освајача медаља у индивидуалним спортовима...

– Он је донео потпун плод Милорада Чавића, јер смо ми из Олимпијског комитета Србије у директној сарадњи са Пливачким савезом и Чавићевим тренером финансирали његове припреме, одласке у Америку, боравак тренера – каже један од освајача олимпијског сребра у ватерполу 1980.

Ипак, у Пекингу освојене су укупно три медаље.

– Свакако, имали смо кандидате за више трофеја. Лично, понет резултатима наших тенисера, јер имали смо у Пекингу прву и другу тенисерку света и трећег тенисера. Наши стрелци су се налазили у врху светских ранг-листа, рвачи су имали сјајне резултате, да не говорим о нашим одбојкашким екипама, ватерполистима... тако да сам у предвечерје Олимпијских игара пожелео да освојимо пет медаља. Али то је само била моја жеља, а потврђена је стручна прогноза, освојене су три медаље и спречена даља ерозија резултата на олимпијској сцени. Поново смо били 62. по броју медаља, а нажалост нисмо освојили ни једно злато које би нас подигло двадесетак места – каже Манојловић.

Нажалост неке медаље однеле су објективне околности.

– Желим да се захвалим свима, а посебно Ани Ивановић, који су иако повређени дошли у Пекинг и учинили све да учествују на играма. Нажалост њих су повреде спречиле да учествују или да постигну више, за разлику од других код којих су појединачни и клупски интереси надјачали заједнички, репрезентативни, али то је честа појава у земљама транзиције – рекао је Манојловић, а у његовим речима није тешко препознати немиле догађаје око фудбалске репрезентације.

Све ово показује да је место и улога Олимпијског комитета у односу на претходне олимпијске циклусе знатно промењена захваљујући консенсусу постигнутом у спорту и уз подршку Министарства омладине и спорта и пре но што је усвојен Закон о спорту.

– Формално правно Олимпијски комитет Србије у постојећем систему спорта као и да не постоји и он је и даље на нивоу туристичке организације која квалификоване спортисте води на Олимпијске игре. Пре две године имали смо великих организационих проблема, када су многи ус порту тражили емисију, личност која има чаробни штапић и која свој друштвени утицај или финансијску моћ може да искористи да преокрене тешку ситуацију. То једноставно није могуће. Спорт изискује дуготрајан процес. Мора се поћи од базе да би се дошло до врха. Без обзира што је Спортски савез Србије надлежан да предлаже финансирање спорта, ми смо направили заједничку комисију у којој су и представници националних спортских федерација, која врши коначну тријажу. Спорт је тако претекао законодавство али, очекујем да ће ускоро бити усвојена Национална стратегија у спорту, да ће ово место и улога ОКС бити потврђени усвајањем Закона о спорту, а дотад у сарадњи са државним органима радићемо у најбољем интересу спорта и државе – закључио је Предраг Манојловић, генерални секретар ОКС.

Ж. Б.

------------------------------------------------------------

Спорт је на новом почетку

Стратегија спорта дефинише државне циљеве у овој области и основне правце развоја спорта, а Закон о спорту требало би да омогући њено ефикасно спровођење. У припреми ових докумената активно је учествовао и ОКС, а својом иницијативом отишао је и корак даље.

– Нажалост ми смо у ситуацији да све морамо да радимо из почетка. Уз помоћ средстава из МОК-ових програма покренули смо обнову Републичког завода за спорт, са Покрајинским извршним већем и Покрајинског завода али и пливачког центра у Зрењанину. Очекујемо активну улогу државе у ревитализовању Завода за спорт који нам је потребан да програмира, едукује и контролише цео тренажни процес, да пружа услуге свим тренерима, мора да буде нуклеус трансфера технологије и знања ка нашим стручњацима. Морамо да обновимо његову библиотеку, морамо да покренемо информациони центар српског спорта, да спроведемо програме за спортске директоре и генералне секретаре спортских савеза који морају да буду носиоци свих активности, морамо да региструјемо тренере (закон ће регулисати ко може да буде тренер на ком нивоу) да их едукујемо, морамо да даље развијамо програм идентификације талената за који смо добили похвале и подршку Међународног олимпијског комитета, морамо да изградимо олимпијски тренажни центар – започео је Предраг Манојловић набрајање дугачког списка обавеза које се налазе пред нашим спортом и државом...