Ко контролише чипове контролише свет

И Америка и Кина желе да владају светом, а пут до тамо у великој мери води преко Тајвана, највећег произвођача чипова или „нафте 21. века”.

Чипови су толико значајни да се о њима говори као о чиниоцу спољне и безбедносне политике. Како пише „Њујорк тајмс”, као што се геополитика 20. века није разумела ако се није разумело ко има нафту, коме је нафта потребна и како се до ње долази, тако се ни геополитика у 21. веку не може разумети без полупроводника. То је „геополитика чипова”, и у њој лежи једно од објашњења зашто се Америка и Кина гложе око Тајвана или „Меке” индустрије чипова.

Данас је свет немогуће замислити без полупроводника. Без њих нема економије, војске, технике и вештачке интелигенције. Списак почиње мобилним телефонима и кућним апаратима, наставља се аутомобилима и авионима и завршава војном опремом и оружјем попут сателита и система за навођење ракета. Због кризе у ланцу снабдевања током епидемије вируса корона, ауто-индустрија је изгубила 200 милијарди долара јер није имала довољно чипова да угради у аутомобиле.

Крис Милер, аутор недавно објављене књиге „Рат чипова”, објашњава у интервјуу за „Њујорк тајмс” да је Пентагон био пионир на пољу полупроводника и да сектор одбране и даље финансира истраживања у овој области. Према Милеру, инвазија на Украјину није била успешна колико је Москва замишљала зато што руска војска у Украјини не користи последњу реч војне технике засноване на чиповима, а полупроводници у руском оружју често су „пиратске верзије западних чипова”. Како додаје амерички аутор, украјинска одбрана се показала отпорнијом него што се претпостављало јер Запад Кијеву шаље оружје засновано на рачунарима, односно чиповима.

Силицијумска долина је добила име по материјалу од кога се праве чипови – силицијуму. У приватном сектору у Америци чиповима се први бавио оснивач „Интела” Гордон Мур, који је преминуо у марту. Велико име у производњи полупроводника јесте и америчка компанија „Енвидија”. Развој вештачке интелигенције у САД готово потпуно зависи од чипова ове компаније. Иако је седиште ове корпорације у Калифорнији, сви њени чипови праве се у фабрикама компаније ТСМЦ на Тајвану. У погонима ТСМЦ-а настаје 90 одсто најнапреднијих чипова на свету, као и велики постотак оних мање вредних.

ТСМЦ прави чипове које користи амерички „Епл”, али и ИТ и телекомуникационе компаније свуда у свету укључујући Кину. У овој области мало је играча. Осим ТСМЦ-а, издвајају се још амерички „Интел”, јужнокорејски „Самсунг” и јапански произвођачи. У сваком новом аутомобилу од десет до тридесет одсто чипова потиче са Тајвана.

Већина чипова од којих зависи планета производи се у нестабилном делу планете који би могао да постане још нестабилнији. Иако је влада у Тајпеју де факто независна, Кина види Тајван као део своје територије. Прошлог лета је Пекинг наредио маневре који су припремали кинеску војску за то како би изгледала инвазија на Тајван.

Како је производња чипова концентрисана на Тајвану, Америка и Кина имају још више разлога да се сукобљавају и ризикују да једног дана и зарате. Америка неће дозволити да Кина преузимањем контроле над Тајваном преузме и монопол у производњи чипова. Ипак, влада у Тајпеју нада се да су чипови њено „нуклеарно оружје” које одвраћа друге од напада. Иза овог става стоји веровање да нико не сме да ризикује да производња „нафте 21. века” стане због рата на Тајвану. Кина је највећи светски потрошач чипова и на полупроводнике троши више него на нафту.

Америчке компаније дизајнирају чипове у САД, али њихове чипове физички производи Тајван. Администрација Џозефа Бајдена прошле године је одвојила 40 милијарди долара субвенција да би помогла домаћој индустрији полупроводника и приволела је да погоне отвори на америчком тлу.

Као и САД, и Кина последњих година улаже у домаћу индустрију чипова, али је у незавидној позицији јер јој је за ову производњу неопходна технологија са Запада. Пекинг би могао да дође у ситуацију да више не може да увози потребну технологију. Делимично је то већ почело да се дешава јер је Вашингтон онемогућио „Енвидији” да поједине чипове извози у Кину. Сличне забране могле би да кинеским произвођачима наметну и Јапан и Јужна Кореја. Са чиповима би могло да се деси исто што и са америчком технологијом која више не сме да се извози кинеској телекомуникационој компанији „Хуавеј”.

Закључак њујоршког дневника по свој прилици је и закључак Бајденове владе: „Они који контролишу полупроводнике, контролисаће и будућност.”