Тешко до уједињења

Судећи по дијалогу радикала и ДСС-а у Скупштини Србије у протекли четвртак, разговори о тесној сарадњи, односно уједињењу опозиције СРС-а, ДСС-а и НС, које ће према најави генералног секретара радикала Александра Вучића „народњацима” бити понуђени сутра, тешко да ће доћи до уједињења. Вучић је ту опозициону сарадњу, коју је први поменуо Томислав Николић, окaрактерисао као потребну.

У почетку предлог је критиковао Велимир Илић импулсивно рекавши да је „Тома већи демократа од Бориса Тадића”, али је касније његовa партија подржала сарадњу. Демократска странка Србије је давала одмерене изјаве. Вучић је рекао да су коректнији и рационалнији односи између ове три странке потребни, с обзиром на то да је власт кренула у бруталну кампању доказивања да је опозиција крива за блокаду парламента и све што у држави не ваља, како би уништила опозицију и сакрила немоћ да решава проблеме грађана. Ипак, ДСС је рекао да по Статуту о коалицијама разговара тек када се распишу избори.

Објашњавајући заједничку акцију Вучић је рекао да би опозицијамогла да понуди програм који може да подигне Србију. На пример, могли би да понуде заједнички предлог закона о пензијама, да сарађују кроз различите врсте ванпарламентарних акција и помоћи и да се заједно боре против власти која контролише скоро све медије и хоће да уништи опозицију. Протекле недеље прича о уједињењу опозиције се поновила али и овога пута без коначног договора.

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник Института за политичке студије, каже да је нормално да се у вишепартијском систему опозиција тешко уједињује. „У двопартијском систему опозиција се после избора повлачи. Такав је случај у Великој Британији. А код нас су прављене владе у сенци. То није имало много смисла, био је то више маркетиншки потез Депоса. У овом тренутку опозиција се не уједињава јер постоји страх слабијих да би могли изгубити идентитет. Странке ДСС и НС би се могле утопити у већу СРС. Зато ДСС и НС маневришу и не верујем да ће доћи до чвршћег окупљања. Заједно ће наступати у Парламенту и то је све.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, мисли да је опозиција у фрустрирајућој ситуацији, јер су поново у мањини у Скупштини и поред очекивања да дођу на власт. „Зато смишљају шта ће да раде. Морају да се баве тиме да би изашли из дефанзиве. Морају да играју неку игру, да ’ошину’ по медијима, да опструишу Скупштину или да изађу на улице. Разједињена опозиција не може ништа да уради, али, с друге стране, код нас само власт сама себе може да уруши.”

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да се примећује отклон ДСС-а и НС према радикалима јер се сада удруживање не би исплатило пошто избори нису на видику, а када дође до избора бираће према околностима. „Опозиција је упућена да ради заједно јер има заједнички циљ. Они ће га координирати без партнерства. Као када је конституисан претходни парламент, Ненад Чанак је рекао да су ЛДП и СРС више од блока а мање од коалиције.”

Стојиљковић каже да ДСС процењује стратегију, али и да ће се вероватно позабавити унутрашњом артикулацијом. Исто мисли и Благојевић који каже да ДСС треба да ради на себи јер су сами себи нанели много штете, уколико им је битно да се одрже, а уколико није могу да уђу у коалицију. „Морају да се програмски позиционирају и консолидују.”

Код нас се опозиција успешно ујединила у ДОС али то није дуго трајало. Стојиљковић каже да се опозиција успешно удруживала и у Бугарској. „Важно је да ли наступ има синергетског деловања. Ако га нема, нема сврхе.” Радојевић каже да су опозиционе странке успешно обједињене после 2000. године у Хрватској. „Код нас је то сада опструкција како би се овој иначе крхкој коалицији поставиле препреке. Али, тензија опада јер се ДСС и НС држе по страни. Код радикала је видно да о томе шта треба да раде пре свега не постоји сагласност међу њима.”

Благојевић каже да се опозиција у окружењу хомогенизовала. „У Словенији, Хрватској, Македонији, Босни и Херцеговини,Мађарској, Румунији, па и у Црној Гори опозиција је показала потребу за уједињењем. Код нас је политичка сцена разуђена, али је питање тренутка када ће мале странке пасти у сенку великих. То би значило да постоји леви и десни центар са екстремима који се смењују.” Али, Благојевић каже да је тако у земљама које немају проблеме као ми – са Хагом и Косовом. „Када буде постигнут консензус о кључним питањима, када се будемо ослободили тема из прошлости и подела и код нас ће бити две јаке странке. Овако, ми смо сада у ситуацији као Француска после Револуције пре два века. Срећом да историја сада иде брже.”