Етнографски музеј – чувар најстарије збирке ускршњих јаја у Србији

Највећа и најзначајнија збирка ускршњих јаја у Србији, која је формирана 1904. године, чува се у Етнографском музеју. Збирку чине ускршња јаја са целе територије некадашње Југославије. Сакупљана су дуже од стотину година. Има их око 1.200 са прибором за бојење и писаљкама за украшавање. Ова музејска грађа јединствена је по томе што је чине кувана јаја, а то значи да су потпуно аутентични примерци. Према доступним сазнањима, таква збирка не постоји нигде у свету јер се обично из музејских експоната – јаја „извуче” њихов садржај и чува се само љуска, то јест шупље јаје.

Начин на који се та јаја чувају је захтевнији јер је потребно да се води рачуна о температури и многим другим параметрима. Збирка јаја била је прва, уз народне ношње, од које је почела да се формира музеолошка збирка Етнографског музеја.

– У збирци су заступљене све важније традиционалне технике украшавања јаја, а најбројнија су црвена рађена батик техником – прича Јелена Туцаковић, кустоскиња у Етнографском музеју. Она подсећа да је обичај бојења јаја црква прихватила у средњем веку, тако да се црвена јаја у Западној Европи први пут помињу у 12, а код нас у 16. веку. Међутим, народ овај обичај у својим предањима везује за далеку прошлост и смешта у време васкрснућа Исуса Христа.

– Природне боје добијале су се од листа, корена, гранчица, семена или неког другог дела биљке. Најчешће се јаје кувало у води у којој се налази бојитељ. Уколико се израђивало вишебојно јаје, процес се кретао од светлије ка тамнијој боји. Највише се користила црвена боја и добијала се од биљке броћ. Боја се правила од сушеног корена биљке. За добијање црвене боје користило се и варзило. Употребљавали су се и бакам, крмез, руј, метвица, липа, шљива, нар, трешња... И жута боја је била омиљена. Она се добијала од делова млечике, луковине, кукурека, коприве, смреке, брезе, разног воћа, детелине, зелене пшенице, шафрана, сламе... Мрка боја, често заступљена, добијала се од ораха, цера и чађи, а зелена од коприве, кукурека или пшенице уз додатак стипсе. За плаву боју били су задужени дивљи зумбул и смрдљика. Црна се правила од чађи са додатком јове, храста и ораха – наводи Туцаковићева.

Најзаступљенија и, како се сматра, најстарија техника је батик. Јаја се шарају тако да се танком линијом или слојем топљеног воска исцртава украс. Кад се такво јаје урони у врућу боју, непрекривена љуска се обоји, а на местима где је био восак остаје цртеж. Батик се, осим код Срба, користио и код Бугара, Пољака, Словака, Руса, Украјинаца, Румуна, Мађара и других народа.

Украшавање се, открива Јелена, може изводити помоћу биљака тако што се цветићи и листови прилепе на јаје, које се потом стави у танку чарапу и потапа у боју. На месту где је био листић остаје његов обрис. Постоји и гравирање, иглом или врхом ножа цртеж се угребе по обојеној љусци. За контролисано скидање боје користила се и киселина која се наносила танким предметом или се јаје остављало да преноћи у мравињаку. Довитљиве жене јаја су стављала у расо и сирће да боље упију боју, а неке су и песком радиле абразију боје са љуске јајета и тако добијале интересантну текстуру. Шарање се могло изводити и прстима, тапкањем у више боја по површини јајета.

– Мотиви који се налазе на јајима из збирке Етнографског музеја најчешће су стилизоване представе из живота или су у вези са неким веровањем. Запажају се геометријски облици исцртани танком линијом, слични везу, као што су крст, круг, звезде... Ту су и стилизовани мотиви из биљног света – листови, цветови, плодови или целе биљке, као и зооморфни мотиви – пиле, кокошка, рибица, паун, лептир... У ову категорију могла би да се сврста и представа змаја, који није ретка појава на јајима, мада је често стилизован па се готово и не разликује од цветне лозице. Нешто ређе се јаја украшавају мотивима предмета из свакодневног живота као што су сат, ланац, грабуље, а ретко се на ускршњим јајима појављују и антропоморфни мотиви – орач, невеста или рука – истиче кустоскиња. Текст који краси љуску јајета углавном је у вези са хришћанством и Ускрсом па се могу видети написани – ИС ХС, Христос воскресе.

– Прво црвено јаје остаје у кући, као „чуваркућа”, а намена му је да чува људе, стоку, усеве, винограде и воћњаке од болести, пропасти и сваког зла. Верује се да љуска штити кућу од грома, а прах од љуске се даје животињама уз храну да би биле здраве. Вода у којој је претходно стајало јаје такође има заштитну моћ. Зато се користи за умивање и добро здравље. Даривање јаја у време Ускрса је обичај код хришћана. Јаја се носе у цркву или у госте – истиче Јелена и напомиње да је још Вук Караџић записао да се у време Ускрса испред манастира или цркве људи „туку” шареним и црвеним јајима.

– У природи, функција јајета је потенцијални настанак живота. Овим је одређено свако даље размишљање о његовој симболици у култури. Код многих старих народа – Феничана, Вавилонаца, Египћана, Индуса, Кинеза, Јапанаца и других – познат је мит о настанку света из јајета. Такође, у гробовима словенских и германских племена раног средњег века као део гробног прилога пронађена су јаја која се могу тумачити и као храна за покојника, али и као култни предмет. Анализа обичаја и веровања многих народа индоевропског порекла показује да јаје симболизује клицу и снагу живота. Тако су га схватали и наши преци – објашњава Јелена Туцаковић.

А важно је знати да је ускршње јаје симбол васкрсења – симбол живота.