Институције би требало да контролишу одгајиваче паса
О иницијативи коју су покренули поједини новинари, а коју подржава и „Политика”, да је неопходно променити прописе када је реч о држању паса, нарочито оних који се сматрају опасним расама, изјасниле су се многе институције, стручњаци, појединци. Своје мишљење дали су и представници Асоцијације немачких овчара Србије, организације која је 22 године пуноправни члан Светског удружења немачких овчара. Иницијатива под називом Владанов закон појавила се након смрти Владана Радосављевића, кога су два питбула и мешанац насмрт изуједали у јануару на Космају. Од тада па до данас у нашој земљи забележен је већи број напада паса, а међу којима и на децу. Пре само неколико дана слична ситуација овој на Космају догодила се у Северној Македонији, где је пас усмртио дечака од осам година. Неодговорни власници највећи су проблем не само у Србији већ и у региону, па је питање да ли је већина њих свесна да пас може бити опасан попут оружја. Посебно када је реч о оним расама које својом величином, али и јачином угриза могу нанети тешке телесне повреде, као и оне опасне по живот.
На питање да ли четвороножне љубимце третирати као оружје, Бранко Марић, председник Асоцијације немачких овчара Србије, предлаже да се пре давања дозволе за узгајање изврши безбедносна провера будућих власника одгајивачница и да то ради полиција као што је то у случају промета оружја.
– Морамо да оформимо институције које ће да се баве одгајивачима. Да оне буду те које ће да провере да ли је одгајивач способан за тај посао, да ли испуњава услове да отвори одгајивачницу која ће уредно бити регистрована по важећем закону. Да ли поштује Закон о добробити животиња и да ли је прошао предавања на Ветеринарском факултету о томе како се одгајају пси. Ми сада то немамо – истиче Марић и напомиње да немамо ни обучен кадар, нити организацију која би се бавила ресоцијализацијом паса, односно „преваспитавањем” љубимаца који су напали некога.
Један од захтева у иницијативи коју „Политика” подржава је да одобрење за набавку и држање опасних раса паса издаје ветеринарска инспекција.
– И ту је проблем јер код нас нема обучених стручњака за ту врсту посла. Те провере би требало да раде струковне организације, као што су Кинолошки савез Србије и специјализовани клубови по расама паса, као што смо ми, али на основу преноса овлашћења надлежног државног органа. Сада не постоји ниједна институција која контролише држање опасних раса паса. Управа ветерине има регистар свих паса и расних и нерасних док Кинолошки савез Србије има регистар расних паса. Кинолошки савез по закону би требало да обавести Управу ветерине о том регистру. Они то, нажалост, не раде – тврди Марић.
Он истиче да постоји раскорак у броју одгајивачница пријављених у Управи ветерине, где је евидентирано тридесетак одгајивача, и у Кинолошком савезу Србије, где је, по његовим информацијама, заштићено име регистровало више од 3.000 одгајивача.
– Зашто аутоматски сви они који су се регистровали у Кинолошком савезу Србије нису уписали и у Управу ветерине, не знам – каже он.
На питање да ли подржава измену прописа којима су дефинисани опасни пси, он одговара потврдно.
– У правилнику пише шта су опасни пси, али и опасне расе. Када је реч о опасним расама, с том одредницом нисам сагласан, јер се нико није темељно код нас бавио статистиком уједа паса. Група која је дискриминисана као опасна раса, по кинолошким карактеристикама и уколико се поштују правила одгоја, једна је од најстабилнијих раса – каже Марић.
Он истиче да је постојећим правилником о начину држања опасних раса паса све прецизирано.
– Опасног пса може да држи само пунолетно лице, које није кажњавано, односно против кога није покренут поступак због казнених дела против живота, тела, имовине, јавног реда и мира, као и казнених дела злоупотребе опојних дрога, убијања, злостављања животиња... Значи јасно пише да опасног пса не може да држи свако, а зашто се сасвим нешто друго дешава у пракси, не знам. Мишљења сам да сви пси могу бити потенцијално опасни. Одгој пса креће 28. дана у стомаку и прати се до шест месеци. Ако покаже знаке агресивности, прави одгајивач мора да укаже струци и са тим псима мора посебно да се ради. Овде се враћамо на одгајиваче који треба да буду контролисани – објашњава он.
Како каже Марић, по прописима свих важећих кинолошких удружења света, сваки пас мора да има испит социјализације. У нашим прописима, и то по Правилнику о начину држања паса који могу бити опасни, сви пси који су виши од 55 центиметара морају да прођу испит социјализованог пса. Заједно са својим љубимцем и власник такође мора да прође обуку уз додатну проверу социјализације.
– Проблем је што расе попут бул-теријера, питбул-теријера, стафордског теријера... немају 55 центиметара. Питање је онда ко ће на терену, у парку или на улици моћи да утврди да ли тај пас спада у опасне расе или не. Да ли то може комунални полицајац који има само читач чипа? Да ли он може да разликује да ли је пред њим опасна раса пса ? Главни разлог оволиког броја паса и оволиког броја напада јесте што се не примењује постојећи закон. Да се закон примењује, могло би се убрзо видети да ли је потребно мењати га. Држава је уложила огромне своте новца у стерилисање кучића, у плаћање казни за уједе, у отварање азила... А питање је колико је заиста тих паса са улица и из азила стерилисано и чиповано – каже Марић.
Он предлаже да власник који усвоји пса из азила не плаћа порез.
– Нисам сагласан с тим да се власници паса опорезују, јер они у сваком случају плаћају услуге. Примера ради, онај код у Кинолошком савезу Србије добије родовник плаћа 2.500 динара. А то је само папир. На другој страни тог папира се уписује ко је нови власник штенета, његова адреса и подаци. Од тог преноса власништва требало би да се плаћа порез. Али се не плаћа. Посебна прича је такозвани експортни родовник за псе који се извозе у иностранство. Он кошта 7.000 динара. Од тог новца ништа не иде држави – тврди Марић и каже да су, између осталог, због тога поднели кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал против Кинолошког савеза Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


