Institucije bi trebalo da kontrolišu odgajivače pasa

O inicijativi koju su pokrenuli pojedini novinari, a koju podržava i „Politika”, da je neophodno promeniti propise kada je reč o držanju pasa, naročito onih koji se smatraju opasnim rasama, izjasnile su se mnoge institucije, stručnjaci, pojedinci. Svoje mišljenje dali su i predstavnici Asocijacije nemačkih ovčara Srbije, organizacije koja je 22 godine punopravni član Svetskog udruženja nemačkih ovčara. Inicijativa pod nazivom Vladanov zakon pojavila se nakon smrti Vladana Radosavljevića, koga su dva pitbula i mešanac nasmrt izujedali u januaru na Kosmaju. Od tada pa do danas u našoj zemlji zabeležen je veći broj napada pasa, a među kojima i na decu. Pre samo nekoliko dana slična situacija ovoj na Kosmaju dogodila se u Severnoj Makedoniji, gde je pas usmrtio dečaka od osam godina. Neodgovorni vlasnici najveći su problem ne samo u Srbiji već i u regionu, pa je pitanje da li je većina njih svesna da pas može biti opasan poput oružja. Posebno kada je reč o onim rasama koje svojom veličinom, ali i jačinom ugriza mogu naneti teške telesne povrede, kao i one opasne po život.

Na pitanje da li četvoronožne ljubimce tretirati kao oružje, Branko Marić, predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije, predlaže da se pre davanja dozvole za uzgajanje izvrši bezbednosna provera budućih vlasnika odgajivačnica i da to radi policija kao što je to u slučaju prometa oružja.

– Moramo da oformimo institucije koje će da se bave odgajivačima. Da one budu te koje će da provere da li je odgajivač sposoban za taj posao, da li ispunjava uslove da otvori odgajivačnicu koja će uredno biti registrovana po važećem zakonu. Da li poštuje Zakon o dobrobiti životinja i da li je prošao predavanja na Veterinarskom fakultetu o tome kako se odgajaju psi. Mi sada to nemamo – ističe Marić i napominje da nemamo ni obučen kadar, niti organizaciju koja bi se bavila resocijalizacijom pasa, odnosno „prevaspitavanjem” ljubimaca koji su napali nekoga.

Jedan od zahteva u inicijativi koju „Politika” podržava je da odobrenje za nabavku i držanje opasnih rasa pasa izdaje veterinarska inspekcija.

– I tu je problem jer kod nas nema obučenih stručnjaka za tu vrstu posla. Te provere bi trebalo da rade strukovne organizacije, kao što su Kinološki savez Srbije i specijalizovani klubovi po rasama pasa, kao što smo mi, ali na osnovu prenosa ovlašćenja nadležnog državnog organa. Sada ne postoji nijedna institucija koja kontroliše držanje opasnih rasa pasa. Uprava veterine ima registar svih pasa i rasnih i nerasnih dok Kinološki savez Srbije ima registar rasnih pasa. Kinološki savez po zakonu bi trebalo da obavesti Upravu veterine o tom registru. Oni to, nažalost, ne rade – tvrdi Marić.

On ističe da postoji raskorak u broju odgajivačnica prijavljenih u Upravi veterine, gde je evidentirano tridesetak odgajivača, i u Kinološkom savezu Srbije, gde je, po njegovim informacijama, zaštićeno ime registrovalo više od 3.000 odgajivača.

– Zašto automatski svi oni koji su se registrovali u Kinološkom savezu Srbije nisu upisali i u Upravu veterine, ne znam – kaže on.

Na pitanje da li podržava izmenu propisa kojima su definisani opasni psi, on odgovara potvrdno.

– U pravilniku piše šta su opasni psi, ali i opasne rase. Kada je reč o opasnim rasama, s tom odrednicom nisam saglasan, jer se niko nije temeljno kod nas bavio statistikom ujeda pasa. Grupa koja je diskriminisana kao opasna rasa, po kinološkim karakteristikama i ukoliko se poštuju pravila odgoja, jedna je od najstabilnijih rasa – kaže Marić.

On ističe da je postojećim pravilnikom o načinu držanja opasnih rasa pasa sve precizirano.

– Opasnog psa može da drži samo punoletno lice, koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života, tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja, zlostavljanja životinja... Znači jasno piše da opasnog psa ne može da drži svako, a zašto se sasvim nešto drugo dešava u praksi, ne znam. Mišljenja sam da svi psi mogu biti potencijalno opasni. Odgoj psa kreće 28. dana u stomaku i prati se do šest meseci. Ako pokaže znake agresivnosti, pravi odgajivač mora da ukaže struci i sa tim psima mora posebno da se radi. Ovde se vraćamo na odgajivače koji treba da budu kontrolisani – objašnjava on.

Kako kaže Marić, po propisima svih važećih kinoloških udruženja sveta, svaki pas mora da ima ispit socijalizacije. U našim propisima, i to po Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu biti opasni, svi psi koji su viši od 55 centimetara moraju da prođu ispit socijalizovanog psa. Zajedno sa svojim ljubimcem i vlasnik takođe mora da prođe obuku uz dodatnu proveru socijalizacije.

– Problem je što rase poput bul-terijera, pitbul-terijera, stafordskog terijera... nemaju 55 centimetara. Pitanje je onda ko će na terenu, u parku ili na ulici moći da utvrdi da li taj pas spada u opasne rase ili ne. Da li to može komunalni policajac koji ima samo čitač čipa? Da li on može da razlikuje da li je pred njim opasna rasa psa ? Glavni razlog ovolikog broja pasa i ovolikog broja napada jeste što se ne primenjuje postojeći zakon. Da se zakon primenjuje, moglo bi se ubrzo videti da li je potrebno menjati ga. Država je uložila ogromne svote novca u sterilisanje kučića, u plaćanje kazni za ujede, u otvaranje azila... A pitanje je koliko je zaista tih pasa sa ulica i iz azila sterilisano i čipovano – kaže Marić.

On predlaže da vlasnik koji usvoji psa iz azila ne plaća porez.

– Nisam saglasan s tim da se vlasnici pasa oporezuju, jer oni u svakom slučaju plaćaju usluge. Primera radi, onaj kod u Kinološkom savezu Srbije dobije rodovnik plaća 2.500 dinara. A to je samo papir. Na drugoj strani tog papira se upisuje ko je novi vlasnik šteneta, njegova adresa i podaci. Od tog prenosa vlasništva trebalo bi da se plaća porez. Ali se ne plaća. Posebna priča je takozvani eksportni rodovnik za pse koji se izvoze u inostranstvo. On košta 7.000 dinara. Od tog novca ništa ne ide državi – tvrdi Marić i kaže da su, između ostalog, zbog toga podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Kinološkog saveza Srbije.