Српска бележи рекорде у извозу и броју запослених

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Власти Републике Српске похвалиле су се статистичким подацима из којих произлази да су у сфери економије забележени резултати за које званичници тврде да су најбољи од њеног настанка. Пре свега, међу успесима из области економије власти издвајају податак о проценту покривености увоза извозом, који је у Републици Српској у прва два месеца ове године износио рекордан 91 проценат.

У Републици Српској, чији буџет за ову годину износи 2,8 милијарди евра, по последњем попису живи око 1,2 милиона становника, а по тренутним проценама број житеља је нешто мањи – око милион становника.

„Република Српска данас има највећи број запослених откад постоји, више од 290.000, тако да се одмичемо од ситуације кад смо имали једнак број запослених и пензионера”, изјавио је Милорад Додик, председник РС. Истакао је како су предузећа у РС у прошлој години и нестабилним околностима остварила добит већу од три милијарде конвертибилних марака (око 1,5 милијарди евра).

Додао је како је у периоду јануар–фебруар ове године остварен извоз у вредности од 875 милиона КМ (око 450 милиона евра), што је за 8,8 одсто више него у истом периоду лане. И увоз у Српску је за око пет одсто већи у односу на прва два месеца прошле године. „Желимо да имамо више од 100 одсто покривености увоза извозом”, рекао је Додик. Он уверава како је одговорност према запосленима видљива кроз повећање просечне плате. „Она је преко 1.200 КМ (тачније 1.256 КМ – 642 евра), што говори о томе да и тај тренд у Српској расте полако, али сигурно, не угрожавајући пословање”, истиче Додик.

Власти у успехе приписују и стопу раста, која је у 2022. у РС износила 3,5 одсто.

„Сада је дошло на ред да Српска, што се тиче обрадивог земљишта, које смо поделили произвођачима, оспособи људе да раде. Бесповратно ћемо финансирати 40 одсто за куповину трактора, већ имамо 1.000 људи на списку”, најавио је Додик за „Политику”.

По проценама економиста, иако Српска има и неке добре економске и финансијске показатеље, најозбиљније замерке односе се на мањак инвестиција, то јест инвестиција у производне погоне, и то превасходно у мање средине. Истичу како већина директних страних инвестиција одлази у Федерацију БиХ, што поткрепљују подацима да је у тај ентитет 2021. године уложено 90 одсто инвестиција, то јест 420 милиона евра од укупно 496 милиона, колико се те године слило у БиХ. Власти Српске, пак, кажу да им Сарајево саботира планиране стратешке инвестиције вредне стотине милиона евра и да тиме спречава развој тог ентитета.

Економисти скрећу пажњу и на несразмеру у примањима, јер су плате у привреди знатно ниже него, рецимо, у банкарском сектору или републичкој управи и државним предузећима. Додик истиче да ће се у наредном периоду тражити решења за повећање плата и у реалном сектору.

Укупан дуг Српске, спољни и унутрашњи, износи нешто више од три милијарде евра, а бруто домаћи производ Републике Српске у 2021. години износио је 6,4 милијарде евра. Према подацима власти из јануара ове године, укупан дуг РС износи 41,2 одсто БДП-а.

У децембру прошле године на евиденцијама незапослених у РС било је око 65.000 грађана. То јесте упола мање него пре око пет година, али медији често извештавају и о томе да послодавци неретко имају проблема да нађу квалификоване раднике, углавном због миграција у иностранство, што су трендови којима се приписује и разлог за низак број незапослених. Мањак радне снаге послодавци делимично решавају тако што запошљавају пензионере. Из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС навели су да је закључно с фебруаром статус осигураника, односно запосленог, имало чак 6.830 пензионера.

Економисти кажу да слика није ружичаста каквом је представљају власти. Признају да неки показатељи јесу повољни, али истичу да је целокупан контекст ипак нешто другачији.

Економиста Зоран Павловић за „Политику” каже да, уколико су подаци о извозу које представљају власти веродостојни, онда они јесу охрабрујући, али су у исто време и показатељ слабе куповне моћи домаћег становништва, због чега је ослабио увоз, јер грађани нису у могућности да купују увозне производе. Каже да су такви подаци уједно и последица мањег увоза и куповине горива у РС и БиХ, што је утицало на однос између увоза и извоза.

„Број од 290.000 запослених у Српској звучи помало нестварно, узимам га с дозом резерве, а просек плата од 642 евра и даље је недовољан за потрошачку корпу и за живот. Сем тога, такав просек плата резултат је изузетно високих примања малог постотка запослених и знатно нижих примања највећег броја радника у Српској. Уместо што се баве извлачењем повољних статистичких детаља и њиховог приказивања као достигнућа, власт би требало да се позабави пословним климом и плановима за растерећење привреде јер би таквим олакшицама знатно шири круг радника осетио повећање личних примања”, сматра Зоран Павловић.