Америка је изгледа „охладила” Украјину у вези са захтевом за испоруку авиона типа Ф-16. Разлог је једноставан. Украјина нема аеродроме на којима би могла да базира западне авионе. Наиме, постојећа инфраструктура није адекватна за западну технику која је веома захтевна за одржавање и веома осетљива на лоше услове на аеродромима.

Ипак, највећи проблем који Украјинско ратно ваздухопловство не може да реши јесте изложеност нападима. Руске снаге могу да досегну до сваког аеродрома на територији  Украјини и уништи авионе или онеспособи полетно слетну стазу.

Ukrainian Su-27 and MiG-29 fighter jets using road as a runway. pic.twitter.com/TJXlvZ0HOl

— Clash Report (@clashreport) April 10, 2023

Украјинско ратно ваздухопловство је због тога почело да користи аутопутеве као помоћна летелишта. Војни авиони могу да слећу на путеве који су довољно широки и тамо допуне гориво и добију нове ракете и бомбе.

Украјинска примена друмске инфраструктуре за распоређивање авијације није никаква новина. Таква пракса је позната већ деценијама и на пример, њу је користила и Југословенска народна армија. На пример, ратно ваздухопловство СФРЈ  је  тражило да аутопут Београд – Нови Сад, који пролази у непосредној близини аеродрома у Батајници, може да се преуреди у аеродром. Када се скине банкина, авиони могу да користе више од два и по километра аутопута. По том принципу је помоћна писта урађена и код Славонског брода, као алтернативно  летелиште за авијацију са аеродрома у Тузли.

Да се вратимо на Украјину. Ратно ваздухопловство под контролом Кијева је добило пар десетина авиона МИГ-29 од земаља бившег источног блока. Последња испорука ових дана треба да стигне из Пољске. Реч је о пет авиона бившег ДДР-а, које је Немачка користила до 2004. године. Након тога је укупно 24 летелице тог типа предала  Пољској која их сада прослеђује Украјини.

МИГ-29 је респектабилна машина, која је дуго важила за најпокретљивији ловац на свету. Запад се у то уверио управо захваљујући споменутим бившим источнонемачким авионима, који су симулирали борбе са авионима западне производње. Из тих борби је, за Украјину толико жељени Ф-16, увек излазио као губитник.    

МИГ-29 увек побеђује Ф-16

– Када смо 1993. године преузели мигове 29, то су били најмодернији совјетски ловци. Авион је одличан и данас. Непобедив је у блиским сукобима, има одличан однос тежине и снаге. Веома је агилан. Његов највећи проблем је мали домет. То у ствари није проблем јер је тај авион намењен да се бори и победи унутар ограниченог ваздушног простора. Када то схватите, МИГ-29 је и даље, веома опасна машина, рекао је пензионисани генерал немачког ратног ваздухопловства Јирген Хохе.   

Дакле, да би искористили предност авиона МИГ-29, Украјинцима су неопходни аеродроми близу линије фронта.  Они то немају и баз зато морају да користе путеве као полетно-слетне стазе. Према дотупним информацијама, Украјинци су чак успели да направе и скакаонице, попут оних на носачима авиона, које скраћују залет авиона. Треба им признати да се труде.

Ипак, све је то од веома малог значаја. Суштина досадашњег ваздушног рата изнад Украјине карактерише концентрација противваздушне одбране на обе стране. Због тога су и Украјина и Русија у почетку претрпеле значајне губитке. Русија је у међувремену распоредили своје најсавременије ПВО системе, који важе за најбоље на свету. Она на располагању има ракете средњег домета С-300, за веће даљине ту је С-400 док трупе на терену штити систем „панцир”.