Amerika je izgleda „ohladila” Ukrajinu u vezi sa zahtevom za isporuku aviona tipa F-16. Razlog je jednostavan. Ukrajina nema aerodrome na kojima bi mogla da bazira zapadne avione. Naime, postojeća infrastruktura nije adekvatna za zapadnu tehniku koja je veoma zahtevna za održavanje i veoma osetljiva na loše uslove na aerodromima.

Ipak, najveći problem koji Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo ne može da reši jeste izloženost napadima. Ruske snage mogu da dosegnu do svakog aerodroma na teritoriji  Ukrajini i uništi avione ili onesposobi poletno sletnu stazu.

Ukrainian Su-27 and MiG-29 fighter jets using road as a runway. pic.twitter.com/TJXlvZ0HOl

— Clash Report (@clashreport) April 10, 2023

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je zbog toga počelo da koristi autoputeve kao pomoćna letelišta. Vojni avioni mogu da sleću na puteve koji su dovoljno široki i tamo dopune gorivo i dobiju nove rakete i bombe.

Ukrajinska primena drumske infrastrukture za raspoređivanje avijacije nije nikakva novina. Takva praksa je poznata već decenijama i na primer, nju je koristila i Jugoslovenska narodna armija. Na primer, ratno vazduhoplovstvo SFRJ  je  tražilo da autoput Beograd – Novi Sad, koji prolazi u neposrednoj blizini aerodroma u Batajnici, može da se preuredi u aerodrom. Kada se skine bankina, avioni mogu da koriste više od dva i po kilometra autoputa. Po tom principu je pomoćna pista urađena i kod Slavonskog broda, kao alternativno  letelište za avijaciju sa aerodroma u Tuzli.

Da se vratimo na Ukrajinu. Ratno vazduhoplovstvo pod kontrolom Kijeva je dobilo par desetina aviona MIG-29 od zemalja bivšeg istočnog bloka. Poslednja isporuka ovih dana treba da stigne iz Poljske. Reč je o pet aviona bivšeg DDR-a, koje je Nemačka koristila do 2004. godine. Nakon toga je ukupno 24 letelice tog tipa predala  Poljskoj koja ih sada prosleđuje Ukrajini.

MIG-29 je respektabilna mašina, koja je dugo važila za najpokretljiviji lovac na svetu. Zapad se u to uverio upravo zahvaljujući spomenutim bivšim istočnonemačkim avionima, koji su simulirali borbe sa avionima zapadne proizvodnje. Iz tih borbi je, za Ukrajinu toliko željeni F-16, uvek izlazio kao gubitnik.    

MIG-29 uvek pobeđuje F-16

– Kada smo 1993. godine preuzeli migove 29, to su bili najmoderniji sovjetski lovci. Avion je odličan i danas. Nepobediv je u bliskim sukobima, ima odličan odnos težine i snage. Veoma je agilan. Njegov najveći problem je mali domet. To u stvari nije problem jer je taj avion namenjen da se bori i pobedi unutar ograničenog vazdušnog prostora. Kada to shvatite, MIG-29 je i dalje, veoma opasna mašina, rekao je penzionisani general nemačkog ratnog vazduhoplovstva Jirgen Hohe.   

Dakle, da bi iskoristili prednost aviona MIG-29, Ukrajincima su neophodni aerodromi blizu linije fronta.  Oni to nemaju i baz zato moraju da koriste puteve kao poletno-sletne staze. Prema dotupnim informacijama, Ukrajinci su čak uspeli da naprave i skakaonice, poput onih na nosačima aviona, koje skraćuju zalet aviona. Treba im priznati da se trude.

Ipak, sve je to od veoma malog značaja. Suština dosadašnjeg vazdušnog rata iznad Ukrajine karakteriše koncentracija protivvazdušne odbrane na obe strane. Zbog toga su i Ukrajina i Rusija u početku pretrpele značajne gubitke. Rusija je u međuvremenu rasporedili svoje najsavremenije PVO sisteme, koji važe za najbolje na svetu. Ona na raspolaganju ima rakete srednjeg dometa S-300, za veće daljine tu je S-400 dok trupe na terenu štiti sistem „pancir”.