Свака пета особа пати од синдрома нервозних црева

Када кажемо да неко има нервозна црева, то значи да он јако пати, да има бол у трбуху који је повезан са учесталим цревним пражњењима, односно дијарејом или са одсуством столице, односно затворима. То је дефиниција иритабилног колона, како се стручно назива овај синдром, рекла је данас за ТВ К1 докторка Снежана Лукић, гастроентеролог из Клинике за гастроентерологију Клиничког центра.

Према незваничним подацима од синдрома нервозних црева у Србији пати свака пета особа, а исти број људи који се са овим синдромом сусреће важи и за развијене земље света. Сутра се обележава Светски дан синдрома нервозног црева.

Др Лукић рекла је да иратибилни колон увек прате болови и да је он, према светским критеријумима који су прихваћени и у Србији, један од критеријума за дијагностиковање овог синдрома.

„Бол у трбуху који је праћен дијарејом или столицом су симптоми овог синдрома. Иритабилни колон, осим поменутих, може да прати још неки симптом, а најчешћи је надимање. То може бити и крчање, претакање у цревима, појачана елиминација гасова. Али надутост је врло често један од придружених симптома код иратибилног колона'', рекла је Лукић и додала да, ако неко има само надутост, то не значи нужно да има синдром нервозних црева, већ може значити да има функционалну диспепсију или може да има хелико позитиван гастритис, или неку озбиљинију болест.

Према њеним речима функционална диспепсија је у вези са тегобама желуца, односно горњих партија дигестивног система, заједно се са иратибилним колоном убраја у функционалне поремећаје дигестивног система.

„Све ово је повезано са мозгом и ти поремећаји се зову „мозак- црево осовин”. Стрес је најчешћи окидач за цревне поремећаје, па самим тим и за иритабилни колон. Врло често пацијенти могу да вежу почетак тегоба за одређену стресну ситуацију. С тим што то не треба да буде правило, али најчешће јесте'', рекла је Лукић.

Како је изјавила, предиспозиције за карцином дебелог црева код људи са иратибилним колоном не постоје.

„Чињеница је да пацијенти са синдромом нервозног црева имају лош квалитет живота. Уколико имају затвор или дијареју, а уз то и бол у трбуху, тај пацијент пати. Квалитет живота пацијената са иритабилним колоном је јако нарушен и друштвени и професионални и социјални и љубавни”, рекла је докторка.

Према њеним речима, колоноскопија је једини преглед којим се може доказати да је слузница дебелог црева здрава.

„Ипак, колоноскопија код иратибилног колона није увек апсолутно индикована. Значи иратибилни колон не значи апсолутну колоноскопију. Због тога постоје РОМ 4 критеријуми које пацијент мора да задовољава да бисмо поставили дијагнозу. И оно што је јако важно, када доносимо одлуку да ли урадити колоноскопију пацијенту са симптомима нервозног црева узимамо у обзир да ли има те 'вриштеће', односно алармне тегобе”, рекла је Лукић и додала да се колоноскопија ради пацијенту који има крв у столици, анемију и ноћне тегобе, а да пацијенти који су старији од 45 година спадају у групу предвиђену за скрининиг колоноскопијом, али да се она не ради по сваку цену.

Како је објаснила, иритабилни колон је генетски предодређена болест и одређене особе имају предиспозиције за појаву овог синдрома, док је, с друге стране, улога хране је веома важна, самим тим што храна долази у директни контакт са дигестивним системом, па самим тим и са дебелим цревом.

„По најновијим испитивањима, храна која је богата угљеним хидратима је храна која не прија иритабилном колону. Због тога се уводе такозване Фодмап дијете које имају значаја у лечењу пацијената са синдромом нервозног црева. Ова дијета смањује надимање, затвор, дијареју, може да смањи и бол у трбуху код одређених пацијената. То је дијета која мора да се примењује у сарадњи са дијететичаром. Жене чешће пате од синдрома нервозног црева, али према последњим студијама, та бројка мушкараца који имају иратибилни колон се приближава броју оболелих жена'', рекла је докторка и додала да је терапија усмерена на бол и на водеће симптоме односно затвор или дијареју.

Нагласила је потребу за мултидициплинарним приступом и да је поред гастроентеролога, неопходна и помоћ психијатра и дијететичара.

Др Лукић је рекла и да пацијент са иратибилним колоном не може да се излечи.

„То је оно што увек кажем пацијенту кад дође код мене. Сваки лекар мора то да предочи свом пацијенту. Излечења нема, али има деловања на водеће симптоме ” бол, дијареју и затвор, каже докторка Снежана Лукић, преноси Танјуг.