Визуелни дневник

Драгана Б. Стевановић, уметница чији је опус добро познат на овдашњој сцени (недавно се представила изложбом колажа у Библиотеци града Београда), од вечерас у 19 часова  показаће публици избор из свог новог и пређашњег стваралаштва. Визуелни дневник Драгане Б. Стевановић  сачињен је из бројних личних асоцијација, догађаја и рефлексија, који иако настао са дозом отклона од њих, ипак јесте сведок личног и уметничког развојног пута.

На овој изложби наћи ће се и нека дела која досад нису излагана, иако су нaстала и пре две деценије. Платна су монументална, специфичних димензија и како ауторка тврди, „прилагођена њеном телу”.

Драгана Б. Стевановић ради на Академији уметности у Новом Саду на предмету Цртање са технологијом. Самостално излаже од 1998. године, а на списку излагачких простора  је и „Л2 контемпорари”, галерија из Лос Анђелеса, где се најпре представила 2005. године самосталном изложбом „Нове слике за нову срећу”, а потом 2011. изложбом „Ексцес”. Била је више пута на резиденцијалним програмима у иностранству (Аустрија, Француска, Шпанија), учествовала је на међународним пројектима и радионицама и излагала на изложбама (Француска, Немачка, САД, Словенија, Аустрија, Италија, Бугарска, Македонија). Драгану Стевановић памтимо и по лепом гесту  када је лауреату „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу – словеначком редитељу Јернеју Лоренцију поклонила слику „Вожња” 2013. године.

„У стваралачком процесу уметница  често  конструише слику кроз двоструку перспективу. Неколико изложених радова можемо двојако посматрати путем ротације, стога димензије платна ограничава властитим, како би рационализовала начин рада.  Драганино стваралаштво на слојевит начин представља лични исповедни дискурс. Иако на први поглед читљивост теме није сасвим једноставна и директна, уметница свесно тражи укључивање и индивидуално читање посматрача. Аутентичним ликовним језиком у коjем доминира, пре свега, цртеж, али и боја, на неконвенционалан начин гради паралелни уметнички свет који стоји у корелацији са реалним, свакодневним. Платно је место на којем, као у дневник, бележи своје асоцијације, догађаје из прошлости и садашњости. Иако делује да њихов ефемерни карактер жели да сачува од заборава, њен мотив је ипак другачији. Уметница третира сликарски процес уједно и као терапију уметношћу, односно вид катарзичног процеса, на чијем крају следи ментално благостање”, каже о стваралаштву ове уметнице историчарка уметности Анђела Роквић Васић.

Драгана Б. Стевановић је уметница која је увек експериментисала у раду са различитим материјалима. Ауторка није сликала само на платну, већ је за подлогу узимала и војничко шаторско крило. Изузев уљаних, акрилних, пастелних и емајл боја, она је користила и неконвенционална средства за рад, попут аутолака, битулита (битуменски премаз – паста) за позадину, мермерног „брашна” (прашине), чиме је делима доделила специфичан тактилни карактер. Истражујући ликовне и визуелне могућности различитих техника и материјала, уметница је заправо преиспитивала или брисала границе између цртежа и сликарства.

Ова изложба, која траје до 6. маја, омогућава посматрачу да  отвори сопствене светове имагинације и ишчитавања.