Кад слике проговоре

Ваљево – Недавно отворена изложба слика Славка Крунића „Двојност портрета” у „Модерној галерији Ваљево”, у среду је на истом месту на посебан начин употпуњена промоцијом књиге „Управа неукаљаних части” чији су аутори Мирјана Огњановић, књижевница и преводилац и управо Славко Крунић, сликар.

Мирјана Огњановић, некадашња новинарка „Политике” и „Политикиног Забавника”, сарадњу са Крунићем започела је када је он илустровао њене текстове у „Политикином Забавнику”. Међутим, у књизи „Управа неукаљаних части”, објављеној 2022. године у издању „Академске књиге” из Новог Сада, ситуација је на неки начин била обрнута, њене приче настајале су, како сама каже, „по задатку”. Славко јој је слао своје слике, а она на основу њих правила приче, неке дуже неке краће...

– Претпостављам да сликар док ствара има у виду технику, а онај други ко слику гледа, кроз мрежњачу му одзвањају речи, те речи се враћају у очи, па поново претварају у глас и најзад у реченицу. И то је вероватно нешто што он не може да претпостави да друга особа мисли, али се ипак негде подудари идеја или намера... Нас повезује чињеница да ценимо оно што је духовито и што нас мало измешта из ситуације, прилика и времена у којем живимо – изјавила је Мирјана Огњановић у разговору са новинарима пре промоције књиге. Ове приче покушавају, додала је, да нас спрече да будемо заборавни, дементни, да заборавимо неке историјске личности које можда нису чиниле мејнстрим званичне историје уметности и историје уопште, него су представљале споредне струје које су ишле по неким тачкама лепоте...

Славко Крунић истиче да су му се жеље поклопиле са Мирјанином инспирацијом, да су њене приче пратиле неколико поставки његових слика у последњих десет година и да је она на неки начин постала коаутор сликаревих дела, што му заиста прија...

– Мирјана је у те приче унела један посебан дух, јер је оно што је у њима истинито направила тако да вам делује мало вероватно. Она се „игра” историјским подацима, а мени је важно да направим једну дистанцу од ликова које сликам, да им дам слободу и самосталност. На овај начин они имају самосталност и посматрачи слика лакше упознају те ликове – уверен је Славко Крунић.

У свом виђењу књиге „Управа неукаљаних части” књижевник Давид Албахари је, поред осталог, написао: „Славко Крунић и Мирјана Огњановић су најбољи тамо где већина писаца и сликара почињу да замуцкују и да се губе у простору између речи и слика. У том простору они проналазе нове приче и слике и претварају стару тишину у нови глас”.