Колико смо далеко од вакцина које лече рак и болести срца

Америчка фармацеутска компанија „Модерна” саопштила је да је уверена да ће њене вакцине за рак, кардиоваскуларне и аутоимуне болести и друга стања бити спремне до 2030. године. Главни медицински директор ове куће др Пол Бартон рекао је да верује да ће та фирма моћи да понуди такве третмане за „све врсте болести”. Према писању „Гардијана”, компанија која је произвела водећу вакцину против короне развија вакцине против рака које циљају различите типове тумора. Молекул мРНА даје инструкције ћелијама да праве протеине, а вакцина против рака заснована на мРНА би упозорила имунолошки систем на тумор који већ расте у телу пацијента, тако да може да га нападне и уништи, а да не оштети здраве ћелије.

„Имаћемо ту вакцину и она ће бити веома ефикасна и спасиће стотине хиљада, ако не и милионе живота. Мислим да ћемо моћи да понудимо персонализоване вакцине против више различитих типова тумора људима широм света”, истакао је Бартон. Додао је да би више респираторних инфекција могло бити покривено једном инјекцијом, омогућавајући угроженим људима да буду заштићени од ковида 19, грипа и респираторног синцицијалног вируса (РСВ), док би терапија базирана на информационој РНК (мРНА) могла бити доступна за ретке болести за које тренутно не постоје лекови. Ове терапије функционишу тако што „уче” ћелије како да направе протеин који покреће имунолошки одговор тела на болест.

„Мислим да ћемо имати терапије засноване на мРНА за ретке болести које су раније биле неефикасне и да ћемо се за 10 година приближити свету у коме је могуће идентификовати генетски узрок болести и релативно једноставно га кориговати уз технологију засновану на мРНА”, рекао је Бартон, а преноси Танјуг.

Како за „Политику” истиче професор др Владимир Ковчин, онколог, реално је да се за седам година заврши испитивање ових вакцина.

– Сличне су направљене против ковида 19, а реч је о истој технологији. Идеја је да се вакцином стимулише да наше ћелије синтетишу антигене које постоје на тумору. Вакцина може да се прави за сваког пацијента појединачно, али је таква технологија веома скупа и неисплатива. Зато мислим да ће се пре одлучити за прављење вакцина према одређеним карциномима, како би се имунитет пацијента изборио са раком. Остаје да видимо какве ће резултате дати клиничка испитивања и колико ће то бити ефикасно, али и колико је безбедна примена таквих вакцина – напомиње др Ковчин.

Епидемиолог професор др Бранислав Тиодоровић сматра да има разлога за оптимизам и подсећа да су Кубанци, који имају добру медицину, већ правили вакцине против разних врста малигних болести, попут оних против рака простате, плућа, дебелог црева, за које се сматра да су давале добре резултате.

– Треба имати на уму да се овде не најављују праве превентивне вакцине против болести већ су то такозване терапеутске вакцине. Оне могу да се дају ако неко има предиспозицију да оболи или је већ добио обољење. Према најавама које чујемо, оне би утицале да се процес развоја болести успори или чак потпуно заустави. Али, то је на дугачком штапу. Процес израде таквих вакцина мора дуго да траје – каже др Тиодоровић.

Када је реч о вакцинама против рака, срчаних и многих других болести, према речима професора др Зорана Радовановића, епидемиолога, будућност је већ почела. То, међутим, не значи да ће ове болести бити искорењене, већ да ће бити направљени значајни продори у области њиховог лечења.

– Треба имати у виду да рак представља групу од око 200 различитих ентитета. За неке од њих, рецимо за меланом, досадашња клиничка испитивања показала су ефикасност вакцине од 44 одсто. Проценат не звучи импресивно, али се тестираном вакцином скоро преполовљује смртност болесника у поодмаклим фазама меланома. Последња, трећа фаза клиничког испитивања одвијаће се ове године, те би, ако не буде изненађења, ова вакцина могла бити лиценцирана у блиској будућности.

Остаје да се развијају вакцине против осталих облика рака, као и да се поступак даље индивидуализује. Наиме, ћелије рака одударају од нормалних ћелија, али се разликују од болесника до болесника чак и када се ради о клинички истој врсти рака. Отуда постоји потреба да се, према профилу уочених мутација, припрема персонализована вакцина за сваког пацијента – сматра др Радовановић.

Наш саговорник оцењује да је технички гледано остварива најава за појаву поменутих вакцина. Ту нису више у питању антигени – микроорганизми или њихови делови – према којима организам развија заштитна антитела. Реч је о већ устаљеној техници убацивања у организам пацијента рибонуклеинске киселине уроњене у липидну вакуолу (мастан мехур). Уместо антигена, преноси се информација, а вакуола је само њен носач. Крајње поједностављено речено, липидна вакуола је већ припремљена супа, рибонуклеинска киселина је лорберов лист у једном, а мирођија или першун у неком другом случају. Зачин се, по потреби, лако мења.

– Упоредо се одвија рад на вакцинама против неких срчаних и урођених болести, рецимо против цистичне фиброзе. Све су то терапијске вакцине – њима се лече постојеће болести. Треба знати да се не запостављају ни превентивне вакцине. Две међу њима – против хепатитиса Бе и хуманог папилома вируса – дају се и код нас ради спречавања рака јетре, односно грлића материце (и још десетак других локализација). Прва је обавезна, а друга је препоручена – наводи др Радовановић.

Профeсор др Небојша Тасић, кардиолог и помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, подсећа да су кардиоваскуларне болести највећи убица савременог човечанства и да у Србији и региону сваки други човек умире од последица атеросклерозе и њених компликација.

– Појава мРНА технологије, као и мРНА вакцина, отворила је потпуно ново поглавље у борби против не само инфективних агенаса већ и канцера и кадиоваскуларних болести. Иако је до сада процес атеросклерозе односно сужавања крвног суда фиброзно-масним плаком као претеча инфаркта и шлога био познат до детаља, није се знао начин како да овај процес зауставимо или бар успоримо. Новооткривене мРНА вакцине омогућиће две веома важне ствари. Једна је персонализација, то јест вакцина прилагођена сваком човеку према његовој болести и потребама, и друга да можемо деловати на процес атеросклерозе у различитим фазама и тако онемогућити да се процес развија. Иако смо од коначног решења још далеко, може се рећи да се назире светло на крају тунела, али је до тада једино превенција и редукција фактора ризика безбедан пут за здрав и дуговечан живот – наглашава др Тасић.

Има мишљења да се иза приче о појави револуционарних вакцина крије искључиво жеља за профитом. Професор Радовановић открива да ће само америчка компанија „Модерна” издвојити текуће године 4,5 милијарде долара на испитивање вакцина.

– Злобници би замерили да је то улагање ради остварења профита. Па, наравно, нико не жели да уђе у губитке и банкротира. Међутим, улагања у вакцине носе са собом многе ризике. „Модерни” би било много пробитачније да све паре уложи у најчешће безвредне суплементе. Зарада је сигурна, а ризика нема – сматра др Радовановић.

И компанија „Фајзер” је започела клиничко испитивање вакцине против грипа засноване на мРНК, у сарадњи са немачким „Бајонтеком”, а фокусираће се и на друге заразне болести. Научници, међутим, упозоравају да ће убрзани напредак у последње три године бити узалудан ако се не одржи висок ниво инвестиција у овој области.