„Ноје цирхер цајтунг“: најезда руских досељеника на Београд

Ако само део руских имиграната остане у главном граду Србије, то ће донети велике промене, пише швајцарски „Ноје цирхер цајтунг“. У репортажи се наводи да већи део Руса није дошао из политичких разлога, него због посла.

„Од почетка рата у Београду живи велика и шарена руска дијаспора. Многи ће вероватно остати и променити град“, пише „Ноје цирхер цајтунг”. У репортажи швајцарског листа наводи се да је око 200.000 Руса допутовало у Србију, што се оцењује као „имиграциони талас историјских размера“.

„Њихово присуство мења главни град и приморава неке Србе да ревидирају искривљену слику о Русији и Путину“, наводи се у тексту.

„Србија је постала одредиште, јер није увела санкције Москви. Нема забране путовања. Ко региструје фирму, сместа добија дозволу боравка, други изнова морају да продужавају туристичку визу“, наводи циришки лист.

Први талас након избијања рата довео је у земљу пре свега дисиденте и активисте. „У другом таласу у септембру су, поред противника рата, дошли и многи стручњаци и пословни људи који су напустили Русију због економских последица рата.“

Репортер је разговарао са Денисом (26), Русом који је побегао од мобилизације за рат који не одобрава. Сада у Београду ради за невладину организацију и помаже у евакуацији избеглица из Украјине. Каже, свиђа му се у Београду.

У чланку се преноси да преко 60 одсто Срба за рат криви НАТО и Запад.

„Тај наратив је - како је НАТО током косовског рата 1999. бомбардовањем нанео пораз Србији, исто тако сада Запад покушава да обори Русију на колена. Та аналогија може се чути у сваком таксију и свакој гостионици, и свакодневно читати у новинама. Посредна порука је да ће сада Русија осветити српско понижење“, пише лист.

„Однедавно има руских продавница, ресторана и барова, а како су руски емигранти углавном млади и урбани, они мењају и културну сцену.“, тврди репортер и описује да се руски језик може чути свуда, у парковима на Старом граду, у уличицама Дорћола или на Врачару.

Новинару то личи на време после Октобарске револуције 1917. када су у Београд долазиле хиљаде противника револуције. Они су, пише, Београду донели ноћни живот по којем је град данас нашироко познат.

„Ако сада барем део руских миграната тамо пусти корење, град ће се променити и економски. Прошле године је у Србији регистровано 4.500 руских фирми. Велики део њих су из ИТ сектора“, наводи „Ноје цирхер цајтунг”.

То се види и по ценама. Репортер описује један бар који су руски имигранти отворили на Дорћолу. Онде лимунада увезена из Берлина кошта око пет евра што је „бесрамно скупо“ за Београд, пише новинар. Али многи гости из Русије то плаћају без проблема.