Музичко путовање у Буенос Ајрес са Филхармонијом

Две жене, изврсне на пољу музике, учиниће ово вече танга, посвећено Буенос Ајресу, посебним са Београдском филхармонијом, вечерас од 20 часова у Коларчевој задужбини. Прва је сјајна Ксенија Сидорова, солисткиња на хармоници, родом из Литваније, са руским коренима, а друга која ће управљати оркестром је Нил Вендити, млада турско-италијанска диригенткиња. Сидорова као звезда на хармоници свираће Пјацолина дела, а на програму су и композиције де Фаље и Хинастере под „будним оком” маестра Вендити.

Назив Буенос Ајреса носи овај концерт, као један од најпопуларнијих из филхармонијске сезоне „На добром путу”, а енергија гостујућих уметница је толико обећавајућа да су на благајни у понуди карте за стајање. Сидорова са Београдском филхармонијом изводи две композиције – чувени „Либертанго” и „Аконкагву” за хармонику и оркестар Астора Пјацоле. Њен први сусрет са нашим оркестром је уједно и трећа срећа – дуго најављивана гошћа у неколико сезона, два пута је померала долазак због сретних породичних околности.

Њен репертоар на хармоници се протеже од Баха до Пјацоле, а укључује и нове, за њу компоноване, концерте за хармонику. Инструмент је у детињству одабрала захваљујући својој руској баки, а на Краљевској музичкој академији у Лондону је коначно доживела да хармонику третирају као класичан, а не само традиционални инструмент. Веома јак утицај на њену интерпретацију има аргентински бандонеониста и композитор Астор Пјацола и француски танго хармоникаш Ричард Галијано, радо је слушала Буена виста сошал клаб, а њен први компакт диск за „Дојче грамофон” је био колекција дела у новим аранжманима, посвећеним Бизеовој „Кармен”.

Ксенија Сидорова је сарађивала са многим оркестрима и атрактивним уметницима попут Немање Радуловића, Андреаса Отензамера, Милоша Карадаглића, Авија Авитала. Женски печат концерту даје и Нил Вендити, млада диригенткиња, у извођењу колоритног латино репертоара. Свита „Љубав чаробницa” Мануела де Фаље доноси страст фламенка, а аргентинско вече крунишу „Плесови из балета Естансија” Алберта Хинастере, који описују живот гаучоса.