Шетња за планету од Лондона до Истанбула

Нови Сад – Канађанин Крег Кохон, који живи у Лондону, кренуо је одатле почетком јануара на шетњу дугу 4.000 километара до Истанбула, где треба да стигне 5. јуна на свој шездесети рођендан, који је и Светски дан заштите животне средине. Он није ни еколог ни биолог, већ би се могло рећи богат човек, бизнисмен и бивши извршни директор компаније „Кока-Кола”, који је решио да свој новац уложи у подизање свести о уклањању вишка угљеника из атмосфере.

На том путу, у кампањи „Волк ит бек”, Кохон пролази кроз Србију, а домаћин му је у Новом Саду био Департман за биологију Природно-математичког факултета. Са њим је стигла и путујућа изложба, коју је испред департмана у кампусу Универзитета у Новом Саду довукао камион натоварен рециклираним транспортним контејнерима у којима су приказана различита решења за отклањање угљеника из ваздуха. Гост је затим у амфитеатру разговарао са публиком и званичницима.

Др Зорана Бановачки, самостални стручни сарадник и један од руководилаца на Департману за биологију, каже за „Политику” да су утисци публике у којој су били и студенти и ученици Змај Јовине гимназије, након сусрета са Кохоном, феноменални.

„Човек је опуштен и непосредан, а како сам каже, није стручњак у области биологије и екологије. Није нам држао предавање, него је разговарао са нама о том проблему карбонског отиска, који сви остављамо користећи аутомобиле, авионе, брзу храну или било који други аспект нашег савременог живота. Жели да натера људе да размишљају о стварању тог вишка угљеника у атмосфери”, наводи за наш лист др Бановачки.

С обзиром на то да се у Новом Саду много зида, било је речи и о могућностима да се користи специјални цемент који, према речима наше саговорнице, може да апсорбује угљен-диоксид. Наиме, екологија, како напомиње, није само прича о дрвећу.

„Проблем угљеника на планети постоји од тренутка њеног настанка. Али његова количина у атмосфери се драстично повећава загревањем планете, а то није дошло, да тако кажемо, с Марса. Изазива се ефекат стаклене баште, што доводи до глобалног загревања и последица по биодиверзитет и животну средину”, објашњава др Бановачки.

Након Новог Сада, Кохан стиже у Београд. Канађанин је удружио снаге са глобалним покретом младих „Re-Earth”, који је пре две године, поводом Дана планете Земље – 22. априла – укључио, како наводе у тој иницијативи, хиљаде људи у своје дигиталне протесте. Замолили су сваку од особа да да два обећања, индивидуално и системско, а сада желе, како додају, да помогну да се та обећања претворе у стварну акцију. Крег Кохон то чини на свој начин пролазећи кроз 82 града и места у 11 земаља, где разговара са градоначелницима, извршним директорима, активистима, научницима и креаторима политике.

У Новом Саду је могао да чује да град подржава, како је истакла чланица Градског већа Мира Раденовић, све акције чији је циљ подизање свести о заштити животне средине и смањењу утицаја климатских промена.

„Сведоци смо да се клима мења у читавом свету, а то свакако није мимоишло Србију и Нови Сад. Зато, колико год да смо мали у односу на свет, важно је да дамо свој допринос. Ако један човек нешто уради, то можда није толико значајно, али ако подстакне седам милиона људи, колико има Србија, или скоро осам милијарди, колико броји читав свет, да дају свој допринос, онда наша планета може да се залечи и тако сигурно направи огроман искорак. Морамо бити свесни да је све што данас имамо само позајмљено од наших потомака и зато дајемо пуну подршку господину Кохону у његовој мисији. Свету је потребно више оваквих акција, јер бисмо на тај начин предузели важне кораке ка смањењу емисије угљен-диоксида и очувању планете”, рекла је Раденовићева.

Према речима Крејга Кохона, постоји могућност да се избаце огромне количине угљен-диоксида из атмосфере, али је за то потребно много добре воље и улагања. Он је рекао да технологија за тако нешто постоји и стално се усавршава, али да морамо да будемо бржи и бољи у њеној примени, и да делујемо у великим размерама.