У Лелејској гори Света тројица не звони

Колашин – У липовској долини, десетак километара од Колашина, у селу Блатина давне 1897. године у време владања Николе Првог Петровића на темељима цркве Саве Немањића подигнута је прелепа црква Свете тројице. Саградише је од клесаног камена, од темеља до звоника непознати неимари уз помоћ људи ондашњих општина Плана, Војковићи, Дријенак, Блатина, Бистрица, Мигаловица и Липово горње.

Да ни камену није лако када му човек окрене леђа сведоче испуцали зидови ове православне богомоље, свод и звоник у фази рушења, кров који прокишњава, док је унутрашњост објекта „преорало време”.

Лепи иконостас, плав као небу подарен, поклонио је, нико други до Његово високопреосвештенство митрополит црногорски Митрофан Бан. Тако пише на иконостасу без иједне иконе који су надалеко познате липовске мрзлице деценијама „искушавале”.

Да пре десетак година Црквени одбор уз помоћ општине није темеље откопао, утврдио и повезао армираним бетоном, данас би вероватно наша камера снимила само гомилу прелепо исклесаног камена.

„Темеље смо санирали и у току је прикупљање пара за наставак радова. Најпре морамо президати свод и звоник који су склони рушењу. Потом морамо комплет изменити кровну конструкцију и покрити цркву”, прича нам председник Црквеног одбора Вучета Шуковић. – Митрополија је са Општином Колашин потписала уговор о обнови али то нешто споро иде”.

Да би црква Свете тројице била потпуно обновљена потребно је обезбедити око 50.000 евра. Одбор за обнову нема потребан новац, али је свестан чињенице да се не сме више чекати са санацијом, јер ће можда већ први снегови довршити оно што је пре много година започео зуб времена.

„Занимљиво је”, прича нам даље Шуковић, „да је приликом окопа темеља и подизања подова – камених плоча, пронађен огромни, лепо исклесани камен, а испред јужних врата бројне кости, али то није занимало људе из Завода за заштиту споменика Црне Горе”.

(/slika2)Поред цркве саграђен је дрвени звоник и ту похрањена звона. Веровало се закратко.

А када је реч о овом храму заборавило се да је 1966. године, управо око ове цркве снимљена већина кадрова филма „Лелејска гора”, урађеног по истоименом роману књижевника Михаила Лалића. Испред филмских камера стали су сви житељи овог и околних села. Први пут од 1945. године у Липовској долини деца четника су глумила партизане и обрнуто. Једино је остала не снимљена сцена како паре „пеглају” неспоразуме историје.

„Сећам се, било је то 1966. године када се снимала „Лелејска гора”. Чујем траже статисте те одох и ја да зарадим. Плаћали су већу дневницу него косачку – присећа се Вучета Шуковић. – Вели ми режисер – иди тамо и држи бакљу. Ја се прићутах и касније одох кући. Цело село статира. Богами, сутра ми даше добру дневницу”.

Одлазимо из дома Вучете Шуковића уверени да се подно планине Вучја, Сињајевине, на обалама реке Плашнице у Лелејској гори поново чују звона са цркве Свете тројице. Или, нам се то, ипак само чини.

Новица Ђурић