Од „Ролеркостера” до „Потомства” Јелене Кајго

Интригантна драмска ауторка Јелена Кајго не престаје да изненађује своју позоришну, али и читалачку публику. Њена представа „Ролеркостер” у режији Милице Краљ, са великим успехом игра се на матичној сцени Атељеа 212, али и на бројним домаћим и регионалним фестивалима. Исти текст Јелене Кајго, само под називом „Луна парк” постављен је у марту у Месном гледалишчу у Љубљани, у режији Тијане Зинајић. Представа је наишла је позитивне коментаре како публике, тако  и критике. Своје премијерно читање овај текст имаће, како сазнајемо, и у Француској, а недавно је премијерно изведен и на сцени Универзитетског позоришта у Стразбуру.

Јелена Кајго овога пролећа изненадила је поклонике писане речи и својим новим романом: „Потомство” у издању „Космоса” у којем истражује тему комплексних љубавних и породичних односа, кроз животе три жене чије се судбине на узбудљив начин прожимају.

Главна јунакиња надахнуте Јелене Кајго је Сања професорка на Економском факултету, радила је у Лондону и Њујорку, а сада живи са мужем у Београду. Када схвати да не може да остане у другом стању, Сања се са мужем одлучује за процес вештачке оплодње. После мужевљевог неверства и развода, она остаје сама у својој борби за потомство. Овај роман нам заправо, кроз спектар емоција, страсти и психичких превирања својих јунака, пружа драгоцен увид у друштвени амбијент и стварност која нас окружује, приспитујући изнова улогу породице и љубави у савременом свету.

-Нови рукопис Јелене Кајго стиже после необичне и изазовне књиге „Мале смрти”. У овој прози ауторка је, добро позната у уметничком свету драме и покрета, показала своју приповедачку смелост и поставила читаоцу и читатељки питање о жени. То питање се развија у новој књизи, Кајго у овом роману испреплетених судбина осликава различите карактере и обликује низ занимљивих и необичних јунакиња. Уз њих она помно и посвећено исписује потрагу за, уколико се тако може рећи, аутентичним женским животом, наводи професор Александар Јерков у својој рецензији уз коментар:

- Јелена Кајго то чини боље од популарне литературе која је свој мајдан нашла у тривијалној кризи средњег доба. Она приповеда занимљиво и брзо прелази из једног у други кадар, њена проза је сценична и лако би се дало замислити да се претвори у филмски сценарио. Има у њој горчине и осујећености која остаје после траума које нису савладане, има и изазовности жена којима је тешко, или немогуће, одолети а да то, нажалост, никоме не доноси срећу, уколико тако нешто као наша представа о срећи одиста постоји и може да се достигне било каквим живљењем.

Роман „Потомство”, како каже сама Јелена Каго,  објединио је теме које задиру дубоко у унутрашњи свет својих јунака, истражујући шта је њихова аутентична потреба, да би се досегла пуноћа и смисао живота, а шта друштвена конвенција и наметнути обрасци понашања који се установе у детињству и младости. Колика је цена када се од тих наметнутих образаца човек, а поготово жена, покуша дистанцирати, да ли тако стиче слободу и задовољење или то доноси осећај одбачености и фрустрације. Занимљиво ми је и питање те баналне, али чини ми се нимало наивне, кризе средњих година, јер јунаци овог романа углавном се ближе педесетој, осећају да се у њих полако, мимо њихове воље, усељава осећање коначности, које занос младости не познаје.