Срби су у Сарајеву бранили своја дворишта, нису били агресори

Историјска обавеза Срба је разобличавање и поништавање свих медијских и политичких лажи о рату у БиХ од 1992. до 1995, а посебно у вези са Сарајевом. Срби су у овом граду бранили своја огњишта, поручено је на панелу „Да ли је Сарајево био опкољен и блокиран град” који је одржан јуче у Београду у организацији Удружења „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију – Истина и правда” из Источног Сарајева и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Говорили су шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Tомо Ковач, дугогодишњи главни инспектор Министарства унутрашњих послова Српске за истраге ратних злочина Симо Tушевљак и професор Душан Шеховац. Приказани су слајдови и делови филма из „Илиџа – 22. април 1992. године – Рашомонијада”, а који сведоче о извештајима страних новинара и о информацијама које су тада објављивали бошњачки медији.

„Питање опсаде или блокаде Сарајева је можда и најважније, јер ће непосредна сведочења заједно са научноистраживачким достигнућима неизбежно покренути исправљање ако не свих, а оно многих подвала и лажи које су се појавиле само као одјек велике и по свету вешто раширене преваре”, рекао је Цицовић.

Он је као пример пропаганде лажи навео напад на Српску Илиџу 22. априла 1992. године, а да се у директном телевизијском преносу видело да су муслимани напали Србе. Указао је на то да је континуирано пропагандно деловање политичког Сарајева, уз подршку Запада, против српског народа – започело пре рата. Рекао је да та пропаганда није престала ни данас. Он је нагласио да најјаче аргументе у разобличавању тих и свих осталих медијских и политичких лажи имају непосредни учесници тог рата. Подвукао је да ће аргументи наведени у извештају Међународне комисије о страдању Срба у Сарајеву бити велика помоћ садашњим и будућим истраживачима.

Он је подсетио на оцену Владе Републике Српске да ће тај извештај „допринети објективном и непристрасном сагледавању свих чињеница везаних за страдање Срба у Сарајеву, као и да ће целовито и истинито сагледавање ратних догађаја у Сарајеву, али и целој БиХ, допринети јачању поверења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација”.

Цицовић је подвукао да је историјска обавеза Срба да се разобличе све медијске и политичке лажи представника друге стране. Шеховац је навео да су муслимани приликом обележавања 22. априла, првих година овај датум славили и хвалили се да су је освојили са 10 рањених бораца, следећих година су обележавали контранапад и тврдили да су је напали превентивно, а данас – као одбрану. Оценио је да је њима потребно да покажу да су они жртве, да нису нападали, већ се бранили и да су Срби агресори.

Казао је да је град Сарајево 1992. године био заједница 10 градских општина у којима су у већини општина, које су биле под контролом Војске Републике Српске, живели грађани српске националности.

Истакао је да су се у априлу 1992. године у Сарајеву одржали протести и да су на битним и стратешким местима, где су се граничиле српске и бошњачке махале, постављене барикаде. Указао је и да је дошло до обостраног опкољавања и блокирања једних и других. Навео је да постоји мапа где се може видети борбена линија раздвајања. „Срби у Сарајеву су изашли са оружјем у своја дворишта, да бране своје”, рекао је. Ковач је указао да се војним и полицијским официрима спочитава да су нарушили мултиетнички склоп и да су екстремисти. Казао је да је Илиџа била једино место где се нормално одвијао живот у граду. Из Сарајева, како је рекао, извучено је 50.000 Срба.

На мети противника, како је речено, били су српски народ, села и станови. Казао је да су људи бежали и долазили у Илиџу 1992. године, после бројних пљачки продавница и станова. Тушевљак је навео да је постојао сабирни центар за Србе у Сарајеву, подсећајући да су се тако звали логори смрти у НДХ. Навео је да располаже именима више од 3.300 жртава ратних злочина. Годину дана пре почетка рата, рекао је, формирано је војно крило Странке демократске акције (СДА), наоружано и формирано по регијама. „Они су по сваку цену хтели рат у БиХ”, казао је. Указао је да православна српска гробља, напуштена и зарасла у Сарајеву, сведоче о томе да су Срби живели тамо.